O Evropskoj uniji

O Evropskoj uniji

ZEMLJE ČLANICE EVROPSKE UNIJE I KANDIDATI

ČLANICE EU

  • Šesto proširenje 2013.
    Hrvatska
  • Peto proširenje - drugi deo 2007.
    Bugarska, Rumunija
  • Peto proširenje - prvi deo 2004.
    Kipar, Češka, Estonija, Mađarska,
    Letonija, Litvanija, Malta, Poljska,
    Slovenija, Slovačka
  • Četvrto proširenje 1995.
    Austrija, Finska, Švedska
  • Treće proširenje 1986.
    Portugalija, Španija
  • Drugo proširenje 1981.
    Grčka
  • Prvo proširenje 1973.
    Danska, Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo
  • Zemlje osnivači 1952.
    Belgija, Holandija, Luksemburg,
    Zapadna Nemačka, Francuska, Italija

KANDIDATI ZA ČLANSTVO U EU

Albanija - dodeljen status kanidata za članstvo u EU 27. juna 2014. godine.

Srbija - dodeljen status kandidata za članstvo u EU 1. marta 2012. godine.

Crna Gora - dodeljen status kandidata za članstvo u EU 17. decembra 2010. godine.

BJR Makedonija - dodeljen status kandidata za članstvo u EU 16. decembra 2005. godine.

Turska - dodeljen status kandidata za članstvo u EU 11. decembra 1999. godine.


POTENCIJALNI KANDIDATI ZA ČLANSTVO U EU

Bosna i Hercegovina

Kosovo* (*U skladu sa Rezolucijom SB UN 1244/99)

Evropska zajednica je nastala kao proizvod nastojanja da se uspostavi trajan mir i stabilnost u Evropi. Evropski federalista Žan Mone (Jean Monnet) ubedio je ministra spoljnih poslova Francuske da 9. maja 1950. godine da predloži da se nemačko-francuska proizvodnja uglja i čelika stavi pod zajedničku kontrolu u okviru organizacije koja će biti otvorena i za druge države.

Osnovni ciljevi iza ove ideje su bili:
a. Kontrolisanje tržišta i proizvodnje uglja i čelika; 
b. Izgradnja međusobnog poverenja nakon II Svetskog rata; 
c. Kontrolisanje industrije naoružanja.

 

Istorijski najznačajniji datumi:

  • 2013. Šesto proširenje
    Hrvatska postaje 28. članica Evropske unije 2013. godine.
  • 2009. Lisabonski ugovor
    Lisabonski ugovor stupa na snagu 2009. godine. Najbitnije izmene koje Ugovor donosi su dve nove funkcije unutar institucionalnog sistema Evropske unije: Predsednik Evropskog saveta i Visoki predstavnik Unije u oblasti spoljne politike i politike bezbednosti u cilju jačanja pozicije Evropske unije na međunarodnoj sceni.
  • 2007. Peto proširenje - drugi deo
    Rumunija i Bugarska postaju članice Evropske unije 2007. godine.
  • 2004. Veliko proširenje 2004. godine 
    Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka postaju članice Evropske unije.
  • 2003. Ugovor iz Nice 
    Ugovor iz Nice iz 2003. godine priprema veliko proširenje sa 10 novih zemalja članica. Nastaje ideja o Ustavu Evropske unije.
  • 2002. Uvođenje Evra
    Evro postaje zvanična valuta u Evropskoj uniji 2002. godine.
  • 1999. Ugovor iz Amsterdama
    Ugovor iz Amsterdama iz 1999. godine uvodi obavezu zajednicama za povećanje stope zaposlenosti, kao i stvaranje jedinstva između zemalja članica u oblasti zaštite osnovnih ljudskih prava, svake vrste slobode i bezbednosti evropskih građana.
  • 1995. Četvrto proširenje
    Austrija, Finska i Švedska se priključuju Evropskoj uniji 1995. godine. Istovremeno na snagu stupa i Šengenski sporazum koji ukida granice među zemljama potpisnicama, a EU dobija ovlašćenja u oblasti imigracije, kontrole spoljnih granica šengenske zone i odobravanja viza i azila građanima drugih zemalja.
  • 1993. Ugovor iz Mastrihta
    govorom iz Mastrihta su 1993. godine sve tri zajednice spojene u jednu pod nazivom Evropska unija. Osnovna ideja nove zajednice je stvaranje zajedničke spoljne, monetarne i bezbednosne politike. Tada nastaju i tri stuba EU:
    I stub: Zajednica; 
    II stub: Zajednička spoljna i bezbednosna politika; 
    III stub: Zajednička sudska i policijska saradnja u krivičnim stvarima.
  • 1986. Treće proširenje
    Španija i Portugalija postaju članice Evropske unije 1986. godine, kada je donet i Jedinstveni evropski akt kojim parlament dobija veća ovlašćenja (1987. je stupio na snagu).
  • 1981. Drugo proširenje
    Grčka se pridružuje zajednici 1981. godine.
  • 1973. Prvo proširenje
    Do prvog proširenja dolazi 1973. godine, kada se Zajednici priključuju Danska, Irska i Velika Britanija. Norveška je trebala da se priključi Zajednici u ovom proširenju, ali je na referendumu glasano protiv pridruživanja.
  • 1967. Sporazum o spajanju izvršnih organa vlasti sve tri zajednice
    Sporazum stupa na snagu 1967. godine (potpisan je 1965. godine) i sve tri zajednica dobijaju zajedničke organe: Komisija, Savet ministara i Parlament. Sedište institucija je u Briselu, Luksemburgu i Strazburu.
  • 1958. Rimski ugovori
    Ubrzo je postalo izvesno da Zajednica za ugalj i čelik nije dovoljna, pa se 1958. godine osnivaju Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM). Ideja je bila napraviti zajedničko tržište koje omogućava slobodno kretanje robe, ljudi, kapitala i usluga, ukinuti trgovinska ograničenja, harmonizovati ekonomske i socijalne politike, kao i standardizovati carine, te pomoći nerazvijenim regionima država članica.
  • 1952. Evropska zajednica za ugalj i čelik
    Evropska zajednica za ugalj i čelik, kao prvi vid ujedinjenja, nastala je 1952. godine. Ugovor je zaključen na 50 godina i prestao je da važi 2002. godine. Države osnivači prve Zajednice su: Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija.

Evropska unija danas ima 28 zemalja članica i preko 500 miliona stanovnika.

1. Evropski parlament (eng. European Parliament)

Evropski parlament je predstavničko telo EU, koje zajedno sa Savetom EU jedno od glavnih zakonodavnih tela u Evropskoj uniji. Predstavnici Evropskog parlamenta se biraju neposrednim glasanjem, a broj poslanika iz svake zemlje srazmeran je ukupnom broju stanovnika te zemlje u EU.

Svaka zemlja mora imati najmanje 6 predstavnika, a najviše 96, dok ukupan broj poslanika ne sme prelaziti 751 (750 plus predsednik). Poslanici se grupišu prema političkom opredeljenju, a ne prema nacionalnoj pripadnosti.

Osnovne 3 uloge Evropskog parlamenta:
  • Donošenje zakona u Evropskoj uniji, zajedno sa Savetom EU;
  • Nadzor nad radom drugih EU institucija, posebno Evropske komisije;
  • Usvajanje EU budžeta, zajedno sa Savetom EU.

Sedište: Brisel, Strazbur, Luksemburg

Više informacija na: http://www.europarl.europa.eu


2. Evropski savet (eng. European Council)

Evropski savet određuje opšte političke ciljeve EU, donosi smernice za razvoj, usaglašava interese i stavove država (ključna pitanja od interesa za spoljnu, bezbednosnu i unutrašnju politiku EU). Evropski savet je telo EU, odnosno sastanak predstavnika država članica (tzv. Samit EU). Evropski savet se sastaje dva puta godišnje, a po potrebi se može sastati još najviše dva puta.

Iako je veoma uticajan u određivanju političkih smernica Unije, Evropski savet ne donosi zakone.

Sedište: Brisel

Više informacija na: http://europa.eu/european_council/index_en.htm


3. Savet EU ili Savet ministara EU (eng. Council of the European Union)

Savet Evropske unije ili Savet ministara EU je telo EU koje zajedno sa Evropskim parlamentom ima zakonodavnu vlast. Čine ga po jedan ministar iz svake države članice, u zavisnosti od oblasti koja se nalazi na dnevnom redu Saveta EU (inostrani poslovi, unutrašnji poslovi, finansije, telekomunikacije, obrazovanje i sl.).

Osnovni zadaci Saveta Evropske unije:
  • Sprovodi zakonodavne aktivnosti zajedno sa Evropskim parlamentom;
  • Koordinira ekonomskom politikom zemalja članica;
  • Zaključuje međunarodne dogovore sa jednom ili više država ili međunarodnih organizacija u ime Evropske unije;
  • Usvaja i rukovodi budžetom EU;
  • Razvija zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku;
  • Koordinira aktivnosti zemalja članica i usvaja merila u policijskoj i pravosudnoj saradnji u kriminalnim stvarima.
Značajnu ulogu ima Komitet stalnih predstavnika (KOREPER) koji  čine stalni predstavnici država članica i njihovi zamenici. KOREPER priprema dnevni red i odluke Saveta EU. KOREPER se deli na dva nivoa:
  • KOREPER l: tehnička i administrativna pitanja. Čine ga zamenici stalnih predstavnika.
  • KOREPER ll: okuplja stalne predstavnike, tj. ambasadore i bavi se političkim pitanjima, što ga čini veoma uticajnim telom u radu Saveta.

Sedište: Brisel

Više informacija na: http://www.consilium.europa.eu/


4. Evropska komisija (eng. European Commission)

Evropska komisija je najvažnija izvršna institucija EU. Komisija ima pravo predlaganja nacrta regulative i predstavljanja Evropskom parlamentu i Savetu EU, priprema odluke Saveta EU i sprovodi ih po usvajanju, nadzire primenu odluka i drugih propisa na teritoriji država članica EU. Takođe, obezbeđuje sprovođenje osnivačkih ugovora i ostvarivanje interesa EU.

Komisija ima 28 članova, po jednog državljanina svake države članice koji su nezavisni u svom radu.

Evropska komisija je podedelja u nekoliko odseka i službi, među koje spadaju: saobraćaj; energetika; konkurencija; poljoprivreda i ruralni razvoj; informatičko društvo; unutrašnje tržište; poreska politika i carinska unija; istraživanje i inovacije; ekonomska i monetarna pitanja; humanitarna pomoć; proširenje i evropska politika susedstva; međunarodna saradnja i razvoj; trgovina; zaštita zdravlja i potrošača; regionalna politika; obrazovanje i kultura; budžet; pravosuđe; unutrašnji poslovi; zapošljavanje i socijalna pitanja.

Sedište: Luksemburg (Komisija ima predstavništva u svakoj zemlji EU i širom sveta)

Strategija Evropa 2020 je dokument Evropske komisije koji određuje pravce razvoja Evropske unije do kraja 2020. godine.

Više informacija na: http://ec.europa.eu/


5. Sud pravde EU (eng. Court of Justice of the European Union)

Sud pravde EU obezbeđuje poštovanje prava prilikom primene i tumačenja Ugovora i akata koje donose ostale institucije EU, postupa u sporovima između zemalja članica, institucija EU i pojedinaca. Sud pravde čine 28 sudija i 9 opštih pravobranilaca, koji pomažu sudijama u radu. Iz svake države članice dolazi po jedan sudija.

Sastav Suda pravde EU čine:
  • Opšti sud : bavi se sporovima između pojedinaca/kompanija i instutucija EU/država članica.
  • Službenički sud: bavi se sporovima između institucija/njenih službenika.

Sedište: Luksemburg

Više informacija na: http://curia.europa.eu/jcms/jcms/j_6/


6. Centralna evropska banka (eng. European Central Bank)

Evropska centralna banka je nezavisno telo koje određuje i sprovodi monetarnu politiku evrozone, vodi računa o stabilnosti jedinstvene valute i sigurnost i stabilnosti cena za građane država članica evrozone, upravlja operacijama međunarodne razmene i omogućuje rad platnih sistema.

Sedište: Frankfurt

Više informacija na: http://www.ecb.europa.eu/


7. Računovodstveni sud (eng. European Court of Auditors)

Evropski revizorski sud vodi računa o zakonitom i doslednom upravljanju budžetom EU. Sastavljen je od 28 članova, po jedan član iz svake države članice, koje imenuje Savet EU uz konsultovanje Evropskog parlamenta.

Sedište: Luksemburg

Više informacija na: http://www.eca.europa.eu/Pages/Splash.aspx


8. Evropski ekonomski i socijalni komitet (eng. European Economic and Social Committee)

Evropski ekonomski i socijalni komitet je savetodavno telo koje zastupa stavove i interese civilnog društva u Evropskoj komisiji, Savetu EU i Evropskom parlamentu po pitanjima ekonomske i socijalne politike. Evropski ekonomski i socijalni komitet daje mišljenja o pitanjima iz svog delokruga poslova.

Sedište: Brisel

Više informacija na: http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.home


9. Komitet regiona (eng. Committee of the Regions)

Komitet regiona se bavi pitanjima regionalnog i lokalnog identiteta unutar EU. Sastavljen je od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti. Evropska komisija, Savet EU i Evropski parlament konsultuju Komitet regiona povodom akata koja se odnose na lokalna i regionalna pitanja (politika zapošljavanja, životna sredina, obrzazovanje, zdravstvo i sl.)

Sedište: Brisel

Više informacija na: http://cor.europa.eu/en/Pages/home.aspx


10. Evropska investiciona banka (eng. European Investment Bank)

Evropska investiciona banka je finansijska institucija Evropske unije čiji su vlasnici 28 zemalja članica. Ova banka daje kredite po povoljnim kamatnim stopama i finansira investicione projekte koji doprinose ravnomernom razvoju Unije, poslovanju malih i srednjih preduzeća, tehnološkom razvoju u oblastima istraživanja, inovacija, zaštite životne sredine i energije u EU i u susednim zemljama.

Sedište: Luksemburg

Više informacija na: http://www.eib.europa.eu/index.htm?lang=en&


11.  Evropski investicioni fond (eng. European Investment Fund)

Evropski investicioni fond pomaže malim i srednjim preduzećima omogućavajući im pristup finansijama. Evropski investicioni fond ne investira direktno u firme, već posluje kroz saradnju sa bankama i finansijskim posrednicima. Aktivan je u svim državama članicama, kandidatima, potencijalnim kandidatima i potpisnicama EFTA sporazuma (Islandu, Lihtenštajnu, Norveškoj i Švajcarskoj).

Sedište: Luksemburg

Više informacija na: http://www.eif.org/  


12. Evropski ombudsman (eng. European Ombudsman)

Evropskog ombudsmana imenuje Evropski parlament na period od pet godina. On ispituje žalbe građana EU, preduzeća i organizacija. Svi pojedinci ili entiteti koji žive u Uniji mogu se žaliti Evropskom ombudsmanu ukoliko smatraju da su njihova prava ugrožena od strane institucije EU ili nekog njenog tela.

Sedište: Strazbur

Više informacija na: http://www.ombudsman.europa.eu/home/en/default.htm


13. Evropski nadzornik za zaštitu podataka (eng. European Data Protection Supervisor)

Ova insititucija je nastala 2001. godine. Evropski nadzornik za zaštitu podataka se brine o zaštiti i privatnosti podataka fizičkih lica kada EU ili njene institucije obrađuju lične podatke stanovnika EU.

Sedište: Brisel

Više informacija na: https://secure.edps.europa.eu/EDPSWEB/edps/lang/en/EDPS