Kratak istorijat EU

Evropska zajednica je nastala kao proizvod nastojanja da se uspostavi trajan mir i stabilnost u Evropi. Evropski federalista Žan Mone (Jean Monnet) ubedio je ministra spoljnih poslova Francuske da 9. maja 1950. godine da predloži da se nemačko-francuska proizvodnja uglja i čelika stavi pod zajedničku kontrolu u okviru organizacije koja će biti otvorena i za druge države.

Osnovni ciljevi iza ove ideje su bili:
a. Kontrolisanje tržišta i proizvodnje uglja i čelika; 
b. Izgradnja međusobnog poverenja nakon II Svetskog rata; 
c. Kontrolisanje industrije naoružanja.

 

Istorijski najznačajniji datumi:

  • 2013. Šesto proširenje
    Hrvatska postaje 28. članica Evropske unije 2013. godine.
  • 2009. Lisabonski ugovor
    Lisabonski ugovor stupa na snagu 2009. godine. Najbitnije izmene koje Ugovor donosi su dve nove funkcije unutar institucionalnog sistema Evropske unije: Predsednik Evropskog saveta i Visoki predstavnik Unije u oblasti spoljne politike i politike bezbednosti u cilju jačanja pozicije Evropske unije na međunarodnoj sceni.
  • 2007. Peto proširenje - drugi deo
    Rumunija i Bugarska postaju članice Evropske unije 2007. godine.
  • 2004. Veliko proširenje 2004. godine 
    Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka postaju članice Evropske unije.
  • 2003. Ugovor iz Nice 
    Ugovor iz Nice iz 2003. godine priprema veliko proširenje sa 10 novih zemalja članica. Nastaje ideja o Ustavu Evropske unije.
  • 2002. Uvođenje Evra
    Evro postaje zvanična valuta u Evropskoj uniji 2002. godine.
  • 1999. Ugovor iz Amsterdama
    Ugovor iz Amsterdama iz 1999. godine uvodi obavezu zajednicama za povećanje stope zaposlenosti, kao i stvaranje jedinstva između zemalja članica u oblasti zaštite osnovnih ljudskih prava, svake vrste slobode i bezbednosti evropskih građana.
  • 1995. Četvrto proširenje
    Austrija, Finska i Švedska se priključuju Evropskoj uniji 1995. godine. Istovremeno na snagu stupa i Šengenski sporazum koji ukida granice među zemljama potpisnicama, a EU dobija ovlašćenja u oblasti imigracije, kontrole spoljnih granica šengenske zone i odobravanja viza i azila građanima drugih zemalja.
  • 1993. Ugovor iz Mastrihta
    govorom iz Mastrihta su 1993. godine sve tri zajednice spojene u jednu pod nazivom Evropska unija. Osnovna ideja nove zajednice je stvaranje zajedničke spoljne, monetarne i bezbednosne politike. Tada nastaju i tri stuba EU:
    I stub: Zajednica; 
    II stub: Zajednička spoljna i bezbednosna politika; 
    III stub: Zajednička sudska i policijska saradnja u krivičnim stvarima.
  • 1986. Treće proširenje
    Španija i Portugalija postaju članice Evropske unije 1986. godine, kada je donet i Jedinstveni evropski akt kojim parlament dobija veća ovlašćenja (1987. je stupio na snagu).
  • 1981. Drugo proširenje
    Grčka se pridružuje zajednici 1981. godine.
  • 1973. Prvo proširenje
    Do prvog proširenja dolazi 1973. godine, kada se Zajednici priključuju Danska, Irska i Velika Britanija. Norveška je trebala da se priključi Zajednici u ovom proširenju, ali je na referendumu glasano protiv pridruživanja.
  • 1967. Sporazum o spajanju izvršnih organa vlasti sve tri zajednice
    Sporazum stupa na snagu 1967. godine (potpisan je 1965. godine) i sve tri zajednica dobijaju zajedničke organe: Komisija, Savet ministara i Parlament. Sedište institucija je u Briselu, Luksemburgu i Strazburu.
  • 1958. Rimski ugovori
    Ubrzo je postalo izvesno da Zajednica za ugalj i čelik nije dovoljna, pa se 1958. godine osnivaju Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM). Ideja je bila napraviti zajedničko tržište koje omogućava slobodno kretanje robe, ljudi, kapitala i usluga, ukinuti trgovinska ograničenja, harmonizovati ekonomske i socijalne politike, kao i standardizovati carine, te pomoći nerazvijenim regionima država članica.
  • 1952. Evropska zajednica za ugalj i čelik
    Evropska zajednica za ugalj i čelik, kao prvi vid ujedinjenja, nastala je 1952. godine. Ugovor je zaključen na 50 godina i prestao je da važi 2002. godine. Države osnivači prve Zajednice su: Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija.

Evropska unija danas ima 28 zemalja članica i preko 500 miliona stanovnika.