Srbija i EU

Srbija i EU

ODNOSI IZMEĐU SRBIJE I EVROPSKE UNIJE 

  • Februar 2017.
    Otvaranje poglavlja 20 i 26 u pregovorima Srbije i EU, poglavlje 20 - Preduzetništvo i industrijska politika i poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura
  • Decembar 2016.
    Otvaranje poglavlja 5 i 25 u pregovorima Srbije i EU, poglavlje 5 - Javne nabavke i poglavlje 25 - Nauka i istraživanje
  • Jul 2016.
    Otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima Srbije i EU, poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava i poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost
  • Decembar 2015.
    Otvaranje prvih poglavlja u pregovorima Srbije i EU, poglavlje 32 - Finansijska kontrola i poglavlje 35 - Ostala pitanja sa fokusom na normalizaciji odnosa sa Kosovom
  • Avgust 2015.
    Formiran pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji
    Rešenje o imenovanju članova pregovaračkog tima
  • Mart 2015.
    Završena prva faza pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji praćena analitičkim pregledom zakonodavstva Republike Srbije i stepenom njegove usklađenosti sa pravinim tekovinama Evropske unije
  • Januar 2014.
    Održana prva međuvladina konferencija između EU i Srbije koja označava početak procesa pregovora
    Pregovori – Uvodna izjava Srbije
  • Decembar 2013.
    Savet usvaja pregovarački okvir sa Srbijom
    Pregovori – Opšta pozicija EU
  • Septembar 2013.
    Završen proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
  • Jul 2013.
    Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupa na snagu, Privremeni trgovinski sporazum biva stavljen van snage
    SSP sa aneksima
  • Mart 2012.
    Evropski savet potvrđuje Srbiji status kandidata za članstvo
  • Oktobar 2011.
    Evropska komisija daje pozitivno mišljenje o dodeli statusa kandidata Srbiji za članstvo u Evropskoj uniji
    Mišljenje EK o zahtevu za članstvo Srbije
  • Januar 2011.
    Srbija predala odgovore na upitnik Evropske komisije
    Odgovori na upitnik EK
  • Novembar 2010.
    Upitnik Evropske komisije upućen Srbiji radi pripreme mišljenja o zahtevu za članstvo u Evropskoj uniji
  • Jun 2010.
    Početak procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u državama članicama EU
  • Januar 2010.
    Prelazni trgovinski sporazum između Evropske unije i Srbije stupa na snagu
  • Decembar 2009.
    Srbija podnosi kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji
  • Decembar 2009.
    Početak bezviznog režima za putovanje u države Šengenskog prostora
  • Januar 2008.
    Srbija počinje sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma između Srbije i EU
  • April 2008.
    Potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije
  • Septembar 2007.
    Evropska zajednica i Republika Srbija potpisuju sporazum o viznim olakšicama i readmisiji
  • Jun 2007.
    Nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju
  • Maj 2006.
    Zastoj u pregovorima usled nedovoljne saradnje Srbije sa Međunarondim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu
  • Oktobar 2005.
    Početak pregovora povodom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
  • April 2005.
    Pozitivna ocena Izveštaja o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom (Studija izvodljivosti)
    Studija izvodljivosti – Izveštaj o spremnosti SCG za pregovore o SSP
    Studija izvodljivosti – Saopštenje EK o spremnosti SCG za pregovore o SSP
  • Oktobar 2004.
    Narodna skupština Republike Srbije usvaja Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji
    Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji
  • Jun 2003.
    Na samitu Evropskog saveta u Solunu potvrđena evropska perspektiva za države Zapadnog Balkana
  • Jul 2001.
    Početak pripreme Studije izvodljivosti povodom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) za Saveznu Republiku Jugoslaviju
  • Oktobar 2000.
    Savezna Republika Jugoslavija ulazi u proces stabilizacije i pridruživanja
  • Jun 2000.
    Evropski savet svim državama u procesu stabilizacije i pridruživanja odobrava status „potencijalnog kandidata“ za članstvo u Evropskoj uniji

INSTITUCIJE I DOKUMENTI U REPUBLICI SRBIJI U OBLASTI EVROINTEGRACIJA

EVROPSKА UNIJА

Delegаcijа Evropske unije u Republici Srbiji - www.europa.rs
EU Info centаr - www.euinfo.rs

Izveštаji o nаpretku:


REPUBLIKА SRBIJА

Nаrodnа skupštinа Republike Srbije 
Vlаdа Republike Srbije 
Sektor zа ugovаrаnje i finаnsirаnje progrаmа iz sredstаvа EU - www.cfcu.gov.rs
Kаncelаrijа zа evropske integrаcije – www.seio.gov.rs
Informаcioni sistem zа koordinаciju rаzvojne pomoći u Republic Srbiji - www.evropa.gov.rs 

Strаteški dokumenti Republike Srbije:

AUTONOMNА POKRАJINА VOJVODINА

Skupštinа Autonomne pokrаjine Vojvodine - www.skupstinavojvodine.gov.rs
Pokrаjinskа vlаdа - www.vojvodina.gov.rs
Pokrаjinski sekretаrijаt zа regionalni razvoj, međuregionаlnu sаrаdnju i lokаlnu sаmouprаvu - www.region.vojvodina.gov.rs
Rаzvojni fond Autonomne pokrаjine Vojvodine -  www.rfapv.rs
Fond zа podršku investicijа u Vojvodini – VIP - www.vip.org.rs 

Dokumenti AP Vojvodine:

PREGOVORI ZA ČLANSTVO

Ugovor o Evropskoj uniji propisuje da svaka zemlja ima pravo da podnese zahtev za članstvo u njoj. Evropska komisija potom ocenjuje zahtev zemlje i uz pozitivan stav za odobravanje statusa kandidata dostavlja mišljenje Savetu EU. Ukoliko Savet da zeleno svetlo za pregovore, Evropska komisija počinje proces praćenja, tzv. skrining (eng. screening).

Osnovna svrha skrininga jeste utvrđivanje razlike koja postoji, u svakom od pregovaračkih poglavlja, između zakonodavstva države kandidata i pravnih tekovina EU. Faza analitičkog pregleda zakonodavstva počinje tzv. eksplanatornim skriningom u okviru koga Evropska komisija predstavlja državi kandidatu pravne tekovine podeljene u pregovaračka poglavlja. Nakon toga, kroz tzv. bilateralni skrining procenjuje se nivo usklađenosti pravnog sistema države kandidata sa pravnim sistemom EU i utvrđuju neophodne aktivnosti da bi se ostvarila usaglašenost sa pravnim tekovinama EU do trenutka stupanja u punopravno članstvo.
 
U skriningu na strani EU učestvuju predstavnici Evropske komisije, a iz države kandidata članovi radnih grupa za pripremu pregovora po pojedinim pregovaračkim poglavljima, predstavnici institucija i tela državne uprave. To su kod nas koordinaciono telo, minstarstva, posebne organizacije i službe Vlade, pregovaračke grupe i pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.
 
Nakon konsultacija sa državom kandidatom koje traje između 12 i 15 meseci, Evropska komisija izrađuje Izveštaj o skriningu (eng. Screening report) za svako od poglavlja pravne tekovine EU. Pravno nasleđe EU podeljeno je u 35 poglavlja, a predstavlja korpus zajedničkih prava i obaveza koje povezuju članice Evropske unije. Pregovori o sadržaju unutar svakog od pregovaračkih poglavlja vode se na osnovu pregovaračkih pozicija Evropske unije i države kandidata koje se izrađuju za svako pojedino pregovaračko poglavlje nakon rezultata analitičkog pregleda. Pregovaračku poziciju prva predstavlja država kandidat i u njoj objašnjava na koji način namerava preuzeti i primenjivati pravnu tekovinu EU u pojedinom poglavlju, uz opis administrativne sposobnosti.

Zemlja kandidat i EU razgovaraju i o finansijskim aranžmanima i drugim prelaznim sporazumima.

Evropska komisija je u Srbiji 25. septembra 2013. godine započela proces analize usklađenosti pravnih tekovina Republike Srbije i EU. Očekuje se da proces skrininga bude završen do juna 2015.

Nakon toga, zemlja kandidat otpočinje dugotrajan proces usvajanja svih pravila i procedura komunitarnog prava po poglavljima. Kada je u pitanju proces proširenja koji uključuje zemlje Zapadnog Balkana, a na osnovu iskustva sa Hrvatskom, prvo se otvaraju poglavlja 23 i 24 koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, pravdu, slobodu i bezbednost. U posebno značajnim poglavljima (npr. 23, 24 i 35) EU određuje prelazna merila (eng. interim benchmarks) i tek nakon njihovog ispunjenja definišu se merila za zatvaranje poglavlja (eng. closing benchmarks).

Pitanja o kojima će biti vođeni pregovori grupisana su u 35 poglavlja :

 

Prvo poglavlje se odnosti na slobodu kretanja robe, koje predviđa da se proizvodima mora slobodno trgovati sa jednog na drugi kraj Evropske unije. Neophodno da zemlja kandidat u ovoj oblasti harmonizuje svoje zakonodavstvo sa onim u Evropskoj uniji. Takođe, administrativni kapacitet je u ovoj oblasti od suštinskog značaja radi obaveštavanja o trgovinskim ograničenjima i radi primene mera o standardizaciji, proceni usklađenosti, akreditaciji, metrologiji i nadzoru nad tržištem.
Ovo poglavlje ističe da građani EU imaju pravo da rade u svim državama članicama. Radnici migranti u EU se moraju tretirati na isti način kao i domaći radnici kada su u pitanju uslovi rada, socijalne i poreske olakšice. Takođe, potrebno je obezbediti mehanizam za koordinaciju nacionalnih odredaba u segmentu socijalnog osiguranja za osigurana lica i članove njihovih porodica koji prelaye iz jedne u drugu zemlju članicu.
Zemlja kandidat mora da obezbedi pravo poslovnog nastanjivanja za EU državljane i pravna lica EU, kao i slobodu pružanja prekograničnih usluga. Takođe, potrebna je harmonizacija pravila kojima se obezbeđuje međusobno priznavanje diploma i kvalifikacija između zemalja članica. Cilj pravne tekovine EU u ovom poglavlju je da otvori tržište poštanskih usluga za konkurenciju na postepen i kontrolisan način, obezbeđujući da usluga bude univerzalna.
Uz određene izuzetke, moraju se otkloniti sve prepreke kretanju kapitala kako unutar EU tako i između zemalja članica i trećih zemalja. Prekogranična plaćanja i izvršavanje naloga za prenos hartija od vrednosti se moraju regulisati. Takođe, od banaka i drugih poslovnih operatera se naročito zahteva da identifikuju klijente i prijave određene transakcije u skladu sa direktivom o borbi protiv pranja novca i finansiranja terorista. Ključni zahtev u borbi protiv finansijskog kriminala jeste uspostavljanje efikasnog administrativnog i izvršnog kapaciteta, primena prava koja uključuje saradnju nadležnih tela, policije i tužilaštva.
Ovo poglavlje podrazumeva opšte principe transparentnosti, ravnopravnog tretmana, slobodnu konkurenciju i sprečavanje diskriminacije. Specifična pravila EU se primenjuju na dodeljivanja javnih ugovora za radove, usluge i nabavku, za tradicionalne ugovarače kao i za specijalne sektore. Pored toga, ovo poglavlje obuhvata i pravila o procedurama provere i dostupnosti pravnih lekova.
Ovo poglavlje podrazumeva pravila o osnivanju, registraciji, spajanju i razdvajanju kompanija u skladu sa standardima EU. U pogledu finansijskog izveštavanja, definišu se pravila o dostavljanju godišnjih i konsolidovanih izveštaja, kao i pojednostavljena pravila za mala i srednja preduzeća. Ovde se ističe obavezna primena Međunarodnih računovodstvenih standard za određena privredna društva od javnog interesa. Takođe, ovo poglavlje podrazumeva pravila za odobravanje, profesionalni integritet i nezavisnost obaveznih revizija.
Ovo poglavlje pretpostavlja harmonizaciju pravila za zaštitu autorskih i srodnih prava. Takođe se obezbeđuje primena specifičnih odredbi koje se odnose na zaštitu baze podataka, kompjuterskih programa, topografije poluprovodnika, satelitskih prenosa, kablovskog reemtovanja, kao i biotehničkih izuma, farmaceutskih proizvoda i proizvoda za zaštitu bilja. Pravila za pravnu zaštitu trgovačkih oznaka i modela moraju biti harmonizovana. Takođe, utvrđuje se trgovačka oznaka i dizajn Zajednice.
Ovo poglavlje obuhvata politiku borbe protiv monopola, kao i kontrole politike državne pomoći, zatim pravila i procedure za suzbijanje ponašanja koja narušavaju princip slobode konkurencije. Takođe, cilj je ispitivanje spajanja prilikom preuzimanja, kao i sprečavanje vlada u dodeljivanju državne pomoći koja narušava konkurenciju u unutrašnjem tržištu. Uopšteno, pravila o zaštiti konkurencije direktno se primenjuju u celoj Evropskoj uniji.
Ovo poglavlje obuhvata pravila autorizacije, rada i nadzora finansijskih intitucija u sferi bankarstva, osiguranja, dopunskih penzija, investicionih usluga i tržišta hartija od vrednosti. Rad finansijskih institucija širom EU mora biti u skladu sa principom “kontrole matične zemlje” uspostavljanjem ogranaka ili pružanjem usluga na prekograničnoj osnovi.
Ovo poglavlje obuhvata specifična pravila o elektronskoj komunikaciji (u cilju eliminisanja prepreka efikasnom funkcionisanju unutrašnjeg tržišta u okviru telekomunikacionih usluga i mreža, promovisanja konkurenciju i zaštite prava potrošača, itd), o uslugama informatičkog društva, kao i o audio-vizuelnim uslugama (potreba za pravnim usklađivanjem sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama radi stvaranja uslova za slobodno emitovanje u okviru EU). Cilj je uspostavljanje transparentnog, predvidivog i efikasnog regulatornog okvira za javno i privatno emitovanje u skladu sa evropskim standardima.
Ovo poglavlje sadrži veliki broj obavezujućih pravila od kojih su mnoga direktno primenjiva. Za funkcionisanje Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) potrebna je efikasna primena i kontrola ovih pravila. Takođe, države članice moraju biti u stanju da primene zakonodavstvo EU za šeme direktne pomoći poljoprivrednim gazdinstvima i da uspostave organizacije zajedničkog tržišta za različite poljoprivredne projekte.
Ovo poglavlje obuhvata pravila u oblasti zaštite prehrambenih proizvoda: higijenske standarde u proizvodnji prehrambenih proizvoda, detaljna pravila u oblasti veterine (očuvanje zdravlja životinja, dobrobit životinja i bezbednost hrane životinjskog porekla u unutrašnjem tržištu), kao i u fitosanitarnoj oblasti (kvalitet semena, materijali za zaštitu biljaka, štetni organizmi i stočna ishrana).
Pravne tekovine iz ovog poglavlja ne zahtevaju unošenje u nacionalno zakonodavstvo. Međutim, moraju biti obezbeđene mere za učešće u zajedničkoj politici ribarstva (koje obuhvata tržišnu politiku, upravljanje resursima i flotom, inspekciju i kontrolu, strukturne akocije i kontrolu državne pomoći).
Ovo poglavlje obuhvata zakonodavstvo koje ima za cilj poboljšanje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta putem promovisanja sigurnog, efikasnog i ekološki orijentisane transportne usluge. Oblasti koje su pokrivene su putni transport, železnica, rečna plovidba, kombinovani transport, avijacija i pomorski transport.
U skladu sa ciljevima EU u oblasti energetske politike (razvoj konkurencije, sigurnosti energetskog snabdevanja i zaštita životne sredine), ovo poglavlje obuhvata regulativu koja se odnosi na konkurenciju i državnu pomoć, unutrašnje tržište energije, efikasnost energije, nuklearnu energiju i zaštitu od radijacije.
Ovo poglavlje pokriva oblast indirektnog oporezivanja, porez na dodatu vrednost (PDV) i akcize (na duvanske proizvode, alkoholna pića i energetske proizvode). Po pitanju direktnog oporezivanja, obuhvata oporezivanje prihoda od štednje fizičkih lica i oporezivanje kompanija. Zemlje članice su u obavezi da postupaju u skladu sa principima Kodeksa o postupanja pri korporativnom oporezivanju. Administrativna saradnja i međ¬usobna pomoć zemalja članica je važna radi obezbeđivanja pravilnog funkcionisanja unutrašnjeg tržišta, kao instrumenata za sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza unutar Zajednice i onemogucavanje poreskih prevara.
Ekonomska i monetarna unija podrazumeva koordinaciju ekonomskih i fiskalnih politika, zajedničku monetarnu politiku i zajedničku valutu – evro. U okviru ovog poglavlja specifična pravila zahtevaju nezavisnost centralnih banaka u zemaljama članicama, zabranjujući direktno finansiranje javnog sektora od strane centralnih banaka i povlašćen pristup javnog sektora finansijskim institucijama. Takođe, države članice moraju da se usklade sa svim kriterijumima iznetim u Ugovoru kako bi na vreme usvojile evro nakon pristupanja EU.
Ovo poglavlje se odnosi na postojanje statističke infrastrukture zasnovane na principima nepristrasnosti, pouzdanosti, transparentnosti, poverljivosti ličnih podataka i distribucije zvaničnih statistika. Kancelarija Evropske unije za statistiku je Eurostat i ona je zadužena za prikupljanje statističkih podataka na evropskom nivou. Nacionalne institucije zadužene za statistiku se uzimaju kao referentne tačke za metodologiju, izradu i dostavljanje statističkih podataka.
Ovo poglavlje se odnosi na obezbeđivanje osnovnih standarda u okviru radnog prava, jednakosti, bezbednosti i zdravlja na radu i borbe protiv diskriminacije. Evropska unija podržava implementaciju svoje strategije zapošljavanja i doprinosi socijalnoj inkluziji preko Evropskog socijalnog fonda.
Cilj industrijske politike EU je promovisanje industrijske strategije koje pospešuju konkurentnost ubrzavanjem prilagođavanja strukturnim promenama, unapređivanjem okruženja pogodnog za otvaranje novih preduzeća i rasta u Evropskoj uniji, kao i za domaća i strana ulaganja. Cilj ove politike je takođe unapređenje celokupnog poslovnog okruženja u kom deluju mala i srednja preduzeća. Neophodno je postojanje odgovarajućih administrativnih kapaciteta na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Ovo poglavlje se odnosi na transevropsku mrežu u oblasti saobraćaja, telekomunikacija i energetske infrastrukture, kao i smernice Zajednice o razvoju transevropskih mreža i mere podrške za razvoj projekata od zajedničkog interesa. Cilj je iskorišćavanje unutrašnjeg tržišta i podrška ekonomskom rastu i otvaranju radnih mesta u Evropskoj uniji.
Ovo poglavlje uglavnom obuhvata okvirne i sprovedene uredbe, koje nije potrebno preneti u nacionalno zakonodavstvo. Ove uredbe definišu pravila za sastavljanje, odobravanje i sprovodjenje programa strukturnih fondova i kohezionog fonda, o kojima se pregovara i dogovara sa Evropskom komisijom, ali je njihova implementacija spada u nadležnost država članica. Države članice moraju da imaju institucionalni okvir i adekvatni administrativni kapacitet radi omogućavanja programiranja, implementacije, nadgledanja i evaluacije na siguran i isplativ način.
Ovo poglavlje ima za cilj da održi i dalje razvije Evropsku uniju kao područje slobode, bezbednosti i pravde. Uspostavljanje nezavisnog i efikasnog pravosuđa je od suštinskog značaja. U cilju očuvanja vladavine prava, sudovi moraju da sačuvaju nepristrasnost, integritet i visoki standard sudskih presuda. Države članice moraju efikasno da se bore protiv korpucije, kao i da obezbede poštovanje osnovnih prava i prava građanstva Evropske unije, što je garantovano pravnim nasleđem i Poveljom o osnovnim pravima.
Ovo poglavlje ima za cilj održi i dalje razvije Evropsku uniju kao područje slobode, bezbednosti i pravde. Države članice moraju sprovedu rastući okvir zajedničkih pravila u vezi sa pitanjima kao što su kontrola granica, vize, emigracije, azil, policijska saradnja, borba protiv organizovanog kriminala i terorizma, saradnja u oblasti droge, saradnja carine i pravosuđa u krivičnim i građanskim pitanjima. Najdetaljniji deo politika Evropske unije o pravosuđu, slobodi i bezbednosti je Šengensko pravno nasleđe, koje podrazumeva ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola u Evropskoj uniji.
Pravila Evropske unije nije potrebno preneti u nacionalni pravni poredak, međutim kapacitet za sprovođenje se odnosi na postojanje neophodnih uslova za efikasno učestvovanje u Okvirnim programima Evropske unije. Stoga, države članice moraju da osiguraju neophodni kapacitet za implementaciju u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja.
Obrazovanje, obuka, programi za mlade i kultura primarno spadaju u nadležnosti država članica. Okvir za saradnju u politikama obrazovanja i obuke ima za cilj konvergenciju nacionalnih politika radi dostizanja zajedničkih ciljeva kroz otvoren metod koordinacije. Novi program „Obrazovanje i obuka 2020“ obuhvata sve aktivnosti u oblasti obrazovanja i obuke na evropskom nivou. Što se tiče kulturnih razlika, države članice moraju da osiguraju da međunarodne obaveze dozvoljavaju očuvanje i promociju kulturnog nasleđa.
Ovo poglavlje ima za cilj da promoviše održivi razvoj i zaštitu životne sredine za sadašnje i buduće generacije. Ova politika je zasnovana na preventivnim merama, načelu „zagađivač plaća“, borbi protiv oštećivanja ekoloških izvora, zajedničkoj odgovornosti i integraciji zaštite životne sredine u druge politike Evropske unije. Regulativa obuhvata horizontalno zakonodavsto, kvalitet vode i vazduha, upravljanje otpadom, zaštita prirode, kontrolu industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima, hemikalijama i genetski modifikovanim organizmima, buku i šumarstvo. Da bi se to postiglo, neophodna je snažna i dobro opremljena administracija na lokalnom i nacionalnom nivou.
Ovo poglavlje obuhvata sigurnost proizvoda, kao i zaštitu ekonomskih interesa potrošača u brojnim specifičnim sektorima. Države članice moraju da prenesu u nacionalno zakonodavstvo ove zakone i da obezbede nezavisne administrativne strukture i ovlašćenja. Potrebno je obezbediti i odgovarajuće mehanizme rešavanja sporova sudskim i vansudskim putem, kao i edukaciju i informisanje potroša. Ovo poglavlje takođe obuhvata posebna pravila koja se odnose na sektor javnog zdravlja.
Ovo poglavlje obuhvata skoro isključivo zakonodavstvo koje je direktno obavezujuće za države članice: Carinski zakon Evropske unije i odredbe za njegovo sprovođenje, kombinovanu nomenklaturu, zajedničku carinsku tarifu i odredbe o klasifikaciji tarifa, carinska oslobođenja, ukidanje carina i određenih tarifnih kvota, carinsku kontrolu falsifikovane i piratske robe, prekursore za droge, izvoz kulturnih dobara, kao i međusobnu administrativnu saradnju u delu carina i tranzita. Da bi se to postiglo, moraju se obezbediti neophodni kapaciteti za primenu i sprovođenje, uključujući povezanost sa relevantnim kompjuterskim carinskim sistemima Evropske unije.
Zakonodavstvo Evropske unije ovoj oblasti uglavnom se sastoji od direktno obavezujućeg zakonodavstva, koje je nastalo kao rezultat multilateralnih i bilateralnih trgovinskih obaveza, kao i velikog broja autonomnih preferencijalnih trgovinskih mera. U oblasti humanitarne pomoći i razvojne politike, države članice moraju da se pridržavaju zakonodavstva Evropske unije i preuzetih međunarodnih obaveza, kao i da učestvuju u razvojnim i humanitarnim politikama Evropske unije.
Zajednička spoljna i bezbednosna politika (ZSBP) i Zajednička bezbednosna i odbrambena politika (ZBOP) počivaju na pravnim aktima, međunarodnim sporazumima i političkim dokumentima. Države članice moraju da vode politički dijalog unutar okvira ZSBP, da se usklade sa izjavama Evropske unije, učestvuju u aktivnostima Evropske unije i primenjuju dogovorene sankcije i restriktivne mere.
Ovo poglavlje se odnosi se na usvajanje međunarodno dogovorenih i u okviru EU usaglašenih načela, standarda i metoda javne unutrašnje fi¬nansijske kontrole koji bi trebalo da se primenjuju na sisteme unutrašnje kontrole celog javnog sektora, uključujući trošenje fondova Evropske unije. Zatim, potrebno je postojanje efikasnih i transparentnih sistema finansijskog upravljanja i kontrole, funkcionalno nezavisnih sistema unutrašnje revizije, relevantnih organizacionih struktura, operativno i finansijski nezavisnih organizacija eksterne revizije radi procene kvaliteta novouspostavljenih sistema javne unutrašnje fi¬nansijske kontrole. Ovo poglavlje takođe obuhvata i zaštitu ¬finansijskih interesa Evropske unije i borbu protiv zloupotreba fondova Evropske unije.
Ovo poglavlje obuhvata pravila u vezi sa finansijskim resursima koji su neophodni za finansiranje budžeta Evropske unije („sopstvena sredstva“), koji se uglavnom sastoji od doprinosa država članica zasnovanih na tradicionalnim sopstvenim sredstvima od carina i poreza na poljoprivredne proizvode i šećer, sredstvima zasnovanim na porezu na dodatu vrednost i sredstvima od bruto nacionalnog dohotka. Države članice moraju uspostaviti odgovarajući administrativni kapacitet radi adekvatne koordinacije i obezbeđivanja pravilnog obračuna, prikupljanja, plaćanja i kontrole sopstvenih izvora.
Ovo poglavlje obuhvata institucionalna i proceduralna pravila Evropske unije. Prilikom pristupanja neke države Evropskoj uniji, potrebno je prilagoditi propise kako bi se omogućila jednaka zastupljenost ove države u institucijama Evropske unije (Savetu, Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji, itd.), kao i dobro funkcionisanje procesa donošenja odluka (glasačka prava, službeni jezici i druga proceduralna pravila) i izbor za Evropski parlament. Ovi propisi ne utiču na unutrašnju organizaciju države članice, ali država koja se pridružuju mora da obezbedi mogućnost punog učestvovanja u donošenju odluka unutar Evropske unije osnivanjem potrebnih tela i mehanizama, kao i izborom ili imenovanjem dobro pripremljenih predstavnika u institucijama Evropske unije.
Ovo poglavlje uključuje razna pitanja koja se pojavljuju tokom pregovora, a koja nisu pokrivena nijednim drugim pregovaračkim poglavljem.

 

Brzina pregovora zavisi od brzine reformi i usklađivanja sa propisima EU u svakoj zemlji. Kada se pregovori privremeno zatvore u svim poglavljima, Evropski savet u svojim zaključcima obeležava završetak pregovora s državom kandidatom. Rezultati pregovora se zatim uključuju u odredbe nacrta Ugovora o pristupanju, u čijoj izradi učestvuju predstavnici država članica i institucija Evropske unije, te predstavnici države kandidata. 

Nakon postizanja dogovora između Evropske unije i države kandidata o tekstu nacrta Ugovora o pristupanju tekst se upućuje u odgovarajući postupak u institucijama i državama članicama Evropske unije i državi kandidatu. Na osnovu nacrta Ugovora, a pre njegovog potpisivanja, Evropska komisija mora doneti konačno mišljenje o zahtevu za članstvo države kandidata, Evropski parlament treba da da saglasnost, a Savet na kraju da donese jednoglasnu odluku o prihvatanju nove države članice i njenog zahteva za članstvo.

Kada Ugovor bude potpisan, država kandidat postaje pristupajuća zemlja i kao takva ima pravo da se izjašnjava o zajedničkim pitanjima Evropske unije, ali ne i da glasa. Datum punopravnog članstva definisan je u Ugovoru i označava rezultat dugogodišnjih napora i zalaganja jedne zemlje. Taj datum predstvlja istorijski važan dan za zemlju kandidata i njeno stanovništvo.