• 12.
  • феб
  • 2016.

Конференција: „Подизање предузетничког духа – европске регије и градови пионири

Европски Комитет региона је у Бриселу, 9. фебруара 2016. године, организовао конференцију „Подизање предузетничког духа – европске регије и градови пионири’, обзиром да је један од кључних изазова за Европу обнова и стабилизација економског раста и проналазак нових, иновативних и стваралачких решења ради повећања конкурентности. Градови и регије веома брзо заузимају своја места у својству мотора и покретачких сила новог економског раста. Међутим, многи од њих недовољно разумеју начин рада и размишљање предузетника и предузећа, или им мањка предузетнички менталитет потребан за осмишљавање и спровођење политика које воде до снажнијег раста и стварања нових радних места. Један од циљева Комитета региона је изградња процеса подизања предузетничког духа европских градова и регија по начелу „од доле на горе“.

Конференција је се надовезала на искуства Европске предузетничке регионе (ЕЕР), размењујући и приказујући бенефите преџетничког духа. Међу учесницима на конференцији су били ствараоци политика и експерти из јавне управе, развојних агенција, предузетничких организација и други актери, који су учествовали интерактивној дебати на тему политичког оквира и дискутовали о искуствима престављеним од стране предводничких предузетничких регија.

Отварајући конференцију, Маркку Марккула, председник Комитета региона истакао је да су регијама и градовима потребни подстицаји у предузимању даљих мера у циљу подизања предузетничког духа, посебно у оквиру иницијативе Јединственог дигиталног тржишта у 2016. години. Трабало би започети са спровођењем политичких смерница Комитета региона, промоцијом иновативних начина производње, стимулисањем европског еко-система и социо-економског окружења. Европа заостаје за осталим деловима света, укључујучи и САД. Штавише, по резултатима испитивања, постоје добри предуслови за предузетништво у Словенији, Литванији, и Финској, али шта ће се десити када Кина и Индија заузму места на врху листе? Циљ је урбанистичке планове и еколгију учинити иновативнијим, имајући у виду да су деца та која ће променити свет. Европа треба више да сарађује са кинеским градовима, будући да напредују ка иновативним инвестицијама, са доста успешних примера. Своје излагање је закључио са главним идејама које би требале да служе као водиље: предузетничка стимулација иновативности, промена у менталитету пратећи начело „од доле на горе“. У том смислу, обратио се добитницима ЕЕР награде као узорима за регије и градове широм Европе.

Гüнтхер Оеттингер, Европски комесар за дигиталну економију и друштво, навео је да се Европа и даље налази у буџетској и делимично, банкарској кризи, и да је, у поређењу са америчким стопама раста, које износе 2.5% годишње, са онима у Европи - од 0.1 до 0.8%, узимајући у обзир ситуацију на тржишту рада, очигледно да је потребно учинити знатно више. Уравнотежено опорезивање је кључ за будући развој и добра стратегија за унапређење преџетништва, нових компанија и конкурентности. Настанак нових предузећа варира између држава и унутар држава, услед различитости у предузетничкој култури. Треба разменити примере најбоље праксе најразвијенијих регија, како би други могли да уче из њих, у чему Комитет региона, заједно са Европском комисијом, може помоћи. Образовање младих људи је круцијално. У данашње време, мало је младих људи који желе да имају своје предузеће и да постану предузетници. Образовање треба да води ка самосталности: успешни предузетици би требали да буду активно укључени у наставу, да би ученицима представили добре примере који би ови пратили. Потребне су и банке које су спремне да ризикују и финансирају нове идеје, попут оних у САД. У том домену, Пијемонт и Баварска су добри примери у Европи. Компаније које су створиле дигиталну револуцију, попут Епла, Гугла и Фејсбука, биле су у повоју пре 10-15 година, али у Европи још увек мањак компанија ове врсте. Комесар је закључио да су Европљани креативни колико и Американци, али Европи је потребно још предузетничких мрежа.

Доминиqуе Риqует, члан Европског парламента истакао је да атрактивност за иновације и предузетнички дух садржи доста аспеката који морају да се испуне. Битно је створити добре околности и пружити подршку како би образовани и иновативни предузетници остали у региону. Додао је и да је тешко створити конкурентну индивидуу у складу са потребама модерног тржишта рада.

Цонстанце Канн, директор канцеларије Европске инвестиционе банке (ЕИБ) у Бриселу потврдила је да су предузетници приоритет за ЕИБ. Добрих идеја не мањка, али подршка и давање финансијске и дигиталне помоћи представља изазов. Европске институције створиле су Косме и Инофин механизме за подршку предузетништву. Статистика показује да је ЕИБ већ финансирала 1050 пројеката са 168 милиона евра кредита и гаранција у последњих 5 година, од којих је више од 30% отишло на микрофинансирање и МСП. Европа се суочава са изазовним финансијским околностима, и неопходно је пронаћи алтернативе финансирању које само банке обезбеђују, постојећим регулаторним препрекама и националној фрагментацији. Додала је да Европа треба да усвоји нове технологије и идеје и трансформише их у побољшане пројекте.

Арналдо Абруззини, генерални секретар „Еуроцхамберс” (Европских комора) рекао је да он не види проблем у предузетничком духу и иновацијама, већ разлику у перформанси и капацитету и стога је потребна боља подршка. Треба олакшати регулаторне терете да не би спречавали спровођење нових идеја.

Раффаеле Цаттанео, председник Регионалног савета Ломбардије, и председавајући Комисије за територијану кохезиону политику у Комитету региона рекао је да половина патената у Италији долази из Ломбардије и највећих иновативних компанија. Ломбардија се налази међу 20 најиновативнијих територија у Европи, са 5 милиона предузетника у Италији, што значи да је 1 од 12 Италијана предузеник. У циљу очувања предузетништва треба створити боље услове за пословну заједницу и круг поверења међу свим актерима, као и унапредити друштвене и културне вредности за пословање. Иновација је кључни фактор за очување изврсности у будућности и региони треба да подрже иновације, као процес трансформације. Ломбардија промовише бољи приступ кредитима и финансијама, истраживању и иновацијама, блиске односе између универзитета, истраживачких института и пословне заједнице, и даје подршку глобализацији компанија. Европи требају предузетници отвореног ума који могу да погледају на светску сцену. У закључку је рекао да треба подржати компаније у свим фазама постојања, укључујући примену Стратегије за паметан развој, као механизам за подршку инвестиција.

Димитри Цорпакис, шеф одсека у Генералном директорату за истраживање и иновације рекао је да је скоро немогуће поновити неки добар пример, као што је силицијумска долина, на неком другом место на свету јер треба да се испуни много сегмената, укључујући рад свих нивоа и постављање знања и иновације као суштинске вредности екосистема који нас окружује. Потребна је солидна економска основа, таленат, иновације, идеје и подрстрек за предузетништво, као и међусобна повезаност ових елемената. Стратегије за паметну специјализацију су механизам за постизање истог, а главни посао лежи у фази имплементације. Генерални директорат за истраживање и иновације ће применити приступ троструког хеликса (универзитет-пословање-влада). У циљу постизања оног што је дефинисано, Европска комисија је планирала 100 милијарди евра у оквиру европских структурних и инвестиционих фондова за отворене и инклузивне иновације, 80 милијарди евра у оквиру Хоризонта 2020 и 2,3 милијарде евра у оквиру Програма Косме. Према статистици, Хоризонт 2020 је успешна прича, са преко 15 милијарди евра потрошених у 2014-15. години у преко 100 отворених позива за подношење предлога пројеката, са 36 000 евалуираних предлога пројеката и 3200 пројеката који су отпочели имплементацију.

Лоwри Еванс, из Генералног директората Европске комисије за унутрашње тржиште, индустрију, предузетништво и МСП рекла је да треба ставити фокус на културне аспекте, привлачност и прихватање. Млади људи треба о томе да имају позитивно мишљење и да стекну практично искуство пре него што заврше школу. Програм Еразмус за младе предузетнике има за циљ трансфер знања ради покретања и вођења предузећа.

Цхарлина Витцхева, директорка за паметан и одржив раст у Генералном директорату Европске комисије за регионалну и урбану политику рекла је да Кохезиона политика није само политика финансирања, већ и техничка и методолошка подршка свим заинтересованим лицима. Паметне пројекте треба имплементирати заједно са стратегијама за паметну специјализацију. У циљеве Генералног директората за регионалну и урбану политику спадају 2 милиона предузећа, повећање конкурентности и развој нових производа, нова радна места и приступ тржиштима. Подршка је дата и даће се иновацији МСП, стварању инкубатора, процесном дизајну, сарадњи између универзитета и предузећа, кластерима. Цифре гађају 1,1 милион МСП који ће добити подршку ради повећања производње, отварања 500 000 нових радних места, 150 000 предузетника умрежених ради заједничког истраживања и 150 000 стартап предузећа. У закључку је навела да средства треба да се користе паметно и ефикасно, у сарадњи.

Јосетте Дијкхуизен, професорка за развој предузетништва на Факултету за менаџмент у Мастрихту нагласила је значај удруживања предузетника, доносиоца политика и академика. Истакла је да треба укључити мигранте и жене у тржиште предузетника, јер се знање и вредности могу научити.