Konferencija: „Podizanje preduzetničkog duha – evropske regije i gradovi pioniri’
Evropski Komitet regiona je u Briselu, 9. februara 2016. godine, organizovao konferenciju „Podizanje preduzetničkog duha – evropske regije i gradovi pioniri’, obzirom da je jedan od ključnih izazova za Evropu obnova i stabilizacija ekonomskog rasta i pronalazak novih, inovativnih i stvaralačkih rešenja radi povećanja konkurentnosti. Gradovi i regije veoma brzo zauzimaju svoja mesta u svojstvu motora i pokretačkih sila novog ekonomskog rasta. Međutim, mnogi od njih nedovoljno razumeju način rada i razmišljanje preduzetnika i preduzeća, ili im manjka preduzetnički mentalitet potreban za osmišljavanje i sprovođenje politika koje vode do snažnijeg rasta i stvaranja novih radnih mesta. Jedan od ciljeva Komiteta regiona je izgradnja procesa podizanja preduzetničkog duha evropskih gradova i regija po načelu „od dole na gore“.
Konferencija je se nadovezala na iskustva Evropske preduzetničke regione (EER), razmenjujući i prikazujući benefite predzetničkog duha. Među učesnicima na konferenciji su bili stvaraoci politika i eksperti iz javne uprave, razvojnih agencija, preduzetničkih organizacija i drugi akteri, koji su učestvovali interaktivnoj debati na temu političkog okvira i diskutovali o iskustvima prestavljenim od strane predvodničkih preduzetničkih regija.
Otvarajući konferenciju, Markku Markkula, predsednik Komiteta regiona istakao je da su regijama i gradovima potrebni podsticaji u preduzimanju daljih mera u cilju podizanja preduzetničkog duha, posebno u okviru inicijative Jedinstvenog digitalnog tržišta u 2016. godini. Trabalo bi započeti sa sprovođenjem političkih smernica Komiteta regiona, promocijom inovativnih načina proizvodnje, stimulisanjem evropskog eko-sistema i socio-ekonomskog okruženja. Evropa zaostaje za ostalim delovima sveta, uključujuči i SAD. Štaviše, po rezultatima ispitivanja, postoje dobri preduslovi za preduzetništvo u Sloveniji, Litvaniji, i Finskoj, ali šta će se desiti kada Kina i Indija zauzmu mesta na vrhu liste? Cilj je urbanističke planove i ekolgiju učiniti inovativnijim, imajući u vidu da su deca ta koja će promeniti svet. Evropa treba više da sarađuje sa kineskim gradovima, budući da napreduju ka inovativnim investicijama, sa dosta uspešnih primera. Svoje izlaganje je zaključio sa glavnim idejama koje bi trebale da služe kao vodilje: preduzetnička stimulacija inovativnosti, promena u mentalitetu prateći načelo „od dole na gore“. U tom smislu, obratio se dobitnicima EER nagrade kao uzorima za regije i gradove širom Evrope.
Günther Oettinger, Evropski komesar za digitalnu ekonomiju i društvo, naveo je da se Evropa i dalje nalazi u budžetskoj i delimično, bankarskoj krizi, i da je, u poređenju sa američkim stopama rasta, koje iznose 2.5% godišnje, sa onima u Evropi – od 0.1 do 0.8%, uzimajući u obzir situaciju na tržištu rada, očigledno da je potrebno učiniti znatno više. Uravnoteženo oporezivanje je ključ za budući razvoj i dobra strategija za unapređenje predzetništva, novih kompanija i konkurentnosti. Nastanak novih preduzeća varira između država i unutar država, usled različitosti u preduzetničkoj kulturi. Treba razmeniti primere najbolje prakse najrazvijenijih regija, kako bi drugi mogli da uče iz njih, u čemu Komitet regiona, zajedno sa Evropskom komisijom, može pomoći. Obrazovanje mladih ljudi je krucijalno. U današnje vreme, malo je mladih ljudi koji žele da imaju svoje preduzeće i da postanu preduzetnici. Obrazovanje treba da vodi ka samostalnosti: uspešni preduzetici bi trebali da budu aktivno uključeni u nastavu, da bi učenicima predstavili dobre primere koji bi ovi pratili. Potrebne su i banke koje su spremne da rizikuju i finansiraju nove ideje, poput onih u SAD. U tom domenu, Pijemont i Bavarska su dobri primeri u Evropi. Kompanije koje su stvorile digitalnu revoluciju, poput Epla, Gugla i Fejsbuka, bile su u povoju pre 10-15 godina, ali u Evropi još uvek manjak kompanija ove vrste. Komesar je zaključio da su Evropljani kreativni koliko i Amerikanci, ali Evropi je potrebno još preduzetničkih mreža.
Dominique Riquet, član Evropskog parlamenta istakao je da atraktivnost za inovacije i preduzetnički duh sadrži dosta aspekata koji moraju da se ispune. Bitno je stvoriti dobre okolnosti i pružiti podršku kako bi obrazovani i inovativni preduzetnici ostali u regionu. Dodao je i da je teško stvoriti konkurentnu individuu u skladu sa potrebama modernog tržišta rada.
Constance Kann, direktor kancelarije Evropske investicione banke (EIB) u Briselu potvrdila je da su preduzetnici prioritet za EIB. Dobrih ideja ne manjka, ali podrška i davanje finansijske i digitalne pomoći predstavlja izazov. Evropske institucije stvorile su Kosme i Inofin mehanizme za podršku preduzetništvu. Statistika pokazuje da je EIB već finansirala 1050 projekata sa 168 miliona evra kredita i garancija u poslednjih 5 godina, od kojih je više od 30% otišlo na mikrofinansiranje i MSP. Evropa se suočava sa izazovnim finansijskim okolnostima, i neophodno je pronaći alternative finansiranju koje samo banke obezbeđuju, postojećim regulatornim preprekama i nacionalnoj fragmentaciji. Dodala je da Evropa treba da usvoji nove tehnologije i ideje i transformiše ih u poboljšane projekte.
Arnaldo Abruzzini, generalni sekretar „Eurochambers” (Evropskih komora) rekao je da on ne vidi problem u preduzetničkom duhu i inovacijama, već razliku u performansi i kapacitetu i stoga je potrebna bolja podrška. Treba olakšati regulatorne terete da ne bi sprečavali sprovođenje novih ideja.
Raffaele Cattaneo, predsednik Regionalnog saveta Lombardije, i predsedavajući Komisije za teritorijanu kohezionu politiku u Komitetu regiona rekao je da polovina patenata u Italiji dolazi iz Lombardije i najvećih inovativnih kompanija. Lombardija se nalazi među 20 najinovativnijih teritorija u Evropi, sa 5 miliona preduzetnika u Italiji, što znači da je 1 od 12 Italijana preduzenik. U cilju očuvanja preduzetništva treba stvoriti bolje uslove za poslovnu zajednicu i krug poverenja među svim akterima, kao i unaprediti društvene i kulturne vrednosti za poslovanje. Inovacija je ključni faktor za očuvanje izvrsnosti u budućnosti i regioni treba da podrže inovacije, kao proces transformacije. Lombardija promoviše bolji pristup kreditima i finansijama, istraživanju i inovacijama, bliske odnose između univerziteta, istraživačkih instituta i poslovne zajednice, i daje podršku globalizaciji kompanija. Evropi trebaju preduzetnici otvorenog uma koji mogu da pogledaju na svetsku scenu. U zaključku je rekao da treba podržati kompanije u svim fazama postojanja, uključujući primenu Strategije za pametan razvoj, kao mehanizam za podršku investicija.
Dimitri Corpakis, šef odseka u Generalnom direktoratu za istraživanje i inovacije rekao je da je skoro nemoguće ponoviti neki dobar primer, kao što je silicijumska dolina, na nekom drugom mesto na svetu jer treba da se ispuni mnogo segmenata, uključujući rad svih nivoa i postavljanje znanja i inovacije kao suštinske vrednosti ekosistema koji nas okružuje. Potrebna je solidna ekonomska osnova, talenat, inovacije, ideje i podrstrek za preduzetništvo, kao i međusobna povezanost ovih elemenata. Strategije za pametnu specijalizaciju su mehanizam za postizanje istog, a glavni posao leži u fazi implementacije. Generalni direktorat za istraživanje i inovacije će primeniti pristup trostrukog heliksa (univerzitet-poslovanje-vlada). U cilju postizanja onog što je definisano, Evropska komisija je planirala 100 milijardi evra u okviru evropskih strukturnih i investicionih fondova za otvorene i inkluzivne inovacije, 80 milijardi evra u okviru Horizonta 2020 i 2,3 milijarde evra u okviru Programa Kosme. Prema statistici, Horizont 2020 je uspešna priča, sa preko 15 milijardi evra potrošenih u 2014-15. godini u preko 100 otvorenih poziva za podnošenje predloga projekata, sa 36 000 evaluiranih predloga projekata i 3200 projekata koji su otpočeli implementaciju.
Lowri Evans, iz Generalnog direktorata Evropske komisije za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i MSP rekla je da treba staviti fokus na kulturne aspekte, privlačnost i prihvatanje. Mladi ljudi treba o tome da imaju pozitivno mišljenje i da steknu praktično iskustvo pre nego što završe školu. Program Erazmus za mlade preduzetnike ima za cilj transfer znanja radi pokretanja i vođenja preduzeća.
Charlina Vitcheva, direktorka za pametan i održiv rast u Generalnom direktoratu Evropske komisije za regionalnu i urbanu politiku rekla je da Koheziona politika nije samo politika finansiranja, već i tehnička i metodološka podrška svim zainteresovanim licima. Pametne projekte treba implementirati zajedno sa strategijama za pametnu specijalizaciju. U ciljeve Generalnog direktorata za regionalnu i urbanu politiku spadaju 2 miliona preduzeća, povećanje konkurentnosti i razvoj novih proizvoda, nova radna mesta i pristup tržištima. Podrška je data i daće se inovaciji MSP, stvaranju inkubatora, procesnom dizajnu, saradnji između univerziteta i preduzeća, klasterima. Cifre gađaju 1,1 milion MSP koji će dobiti podršku radi povećanja proizvodnje, otvaranja 500 000 novih radnih mesta, 150 000 preduzetnika umreženih radi zajedničkog istraživanja i 150 000 startap preduzeća. U zaključku je navela da sredstva treba da se koriste pametno i efikasno, u saradnji.
Josette Dijkhuizen, profesorka za razvoj preduzetništva na Fakultetu za menadžment u Mastrihtu naglasila je značaj udruživanja preduzetnika, donosioca politika i akademika. Istakla je da treba uključiti migrante i žene u tržište preduzetnika, jer se znanje i vrednosti mogu naučiti.