Међународна универзитетска симулација Комитета региона ЕУ у Скупштини АПВ
Међународна универзитетска симулација Комитета региона ЕУ, коју организују студенти различитих факултета Универзитета у Новом Саду и Београду окупљени у студентско удружење БЕУМ, отворена је данас у Скупштини АП Војводине, а у оквиру пројекта „ЦоРИУСС Војводина“, уз подршку Скупштине АП Војводине, Покрајинске владе, Универзитета у Новом Саду, Студентског дома „Колегијум“, Фонда „Европски послови“ АП Војводине и националних савета националних мањина у Србији.
Конференцију је отворила потпредседница Скупштине АП Војводине Ана Томанова Маканова и захвалила се свима који су подржали прву институционалну студентску симулацију у Новом Саду, нагласивши да је донета рационална одлука да се млади људи подрже у идеји од које ће сви имати користи. Ова симулација представља новину и циљ је да се помогне и отворе врата младим људима који ће кроз извесно време постати доносиоци одлука и креатори будуће политике. Потпредседница Скупштине АПВ је поручила да треба помоћи младима у њиховим будућим амбицијама, а Скупштина Војводине, као дом свих националних заједница и већинског народа, је право место за to. За ова три дана научићемо како да будемо покретачи догађаја, како да будемо толерантни, тимски играчи и како да заједнички градимо боље сутра.
Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор рекао је да је велика одговорност поздравити будуће лидере који ће бити носиоци нових европских политика сарадње, те да је уверен да је Скупштина, највиши орган и носилац нормативне функције у АП Војводини, право место на којем се учи абецеда политике. Председник Скупштине АП Војводине је додао да процес ове симулације доживљава као било који други процес учења који се састоји од низа лекција, учења тих лекција, али на крају и практичној примени наученог и подсетио, према његовом мишљењу, на три најважније лекције на које би студенти требало да обрате пажњу: свест о тежини јавно изговорене речи, неговање свести о међусобној историјској, културној, економској повезаности, као и чињеница да нас све везује заједничка европска историја. Према речима Пастора, политика је поље заједничког рада која има за циљ опште добро свих грађана. Али заједнички рад на општем добру подразумева да све време водимо рачуна о значају јавно изговорене речи; да негујемо свест о међусобној историјској, културној, економској повезаности свих европских региона, и да никада не заборавимо да добра политичка заједница постоји само ако свако од нас понаособ види перспективу.
Координаторка пројекта „ЦоРИУСС Војводина“ Анамариа Маканова упознала је присутне са темама које ће бити обрађиване током симулације, а to су међународна економска сарадња као решење проблема незапослености младих и значај друштвене кохезије у мултикултуралним, вишенационалним и вишејезичним регионима.
Програмски директор БЕУМ-а Ђорђе Ђорђевић рекао је да ће одабрани учесници имати прилику да преузму улоге градоначелника, председника округа и региона, саветника и других регионалних представника, учећи тим путем о самом Комитету региона, али и о различитим регионима који су представљени у овом телу.
Након тога чланови Покрајинке владе и ректор Универзитета у Новом Саду Душан Николић обратили су се младим људима са циљем да им, са аспекта својих делатности, представе Војводину као мултикултуралну, мултинационалну и вишејезичну регију.
Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Михаљ Њилаш, након предавања на тему „Националне мањине у Војводини“, оценио је да су међунационални односи у Војводини традиционално добри, да је инцидената на националној основи у изузетно малом броју и да се ради о појединачним случајевима. По његовим речима, Покрајинска влада и ресорни секретаријати су у овој области доста урадили, преко разних пројеката и уопште деловањем покрајинске администрације и изразио је наду да ће се ти пројекти наставити. Њилаш се осврнуо и на Акциони план за националне мањине у оквиру поглавља 23, који је, према његовим речима, био и услов за отварање овог преговарачког поглавља. Његов циљ је да се очува ниво стечених права, али и да се унапреде та права и слободе. Према његовим речима, овај акциони план је гарант остваривања права националних мањина, до пуноправног чланства у ЕУ, јер ће се из године у годину пратити његово остваривање. Њилаш је поручио да и припадници националних мањина морају да буду свесни да ће та права егзистирати само онда ако се користе.
Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски поручио је студентима да буду храбри и не буду кукавице. Он је оценио да млади људи треба да постављају питања зашто је друштво данас такво какво јесте и треба да се боре да оно буде боље. Бугарски је поручио младима да не треба да гледају које су разлике у односу на свог комшију, него да виде које су им заједничке тачке спајања и схватићете да има више тачки које их спајају него оних које их раздвајају. Секретар Бугарски је рекао да је Комитет региона део стуба европске будућност где региони и локалне самоуправе дебатују о питањима која су за њих важна и разговарају како да европска будућност буде боља, водећи рачуна да постоји веза између одлука које се доносе на високом нивоу. Бугарски је оценио да наше друштво, наш контекст у коме живимо и сви изазови са којима се суочавамо можемо да решавамо само кроз дијалог да бисмо изградили боље друштво. Он је додао да смо ми сви Европљани и да Европа има два основна стуба који је носе, а to је мир и друштвено-економски просперитет којима треба да тежимо. По његовој оцени, млади морају да буду укључени у друштвене процесе, јер ће у једном тренутку морати да преузму одговорност, да се боре да буду најбољи, да раде на побољшању свог положаја, и да изграде бољу будућност за себе и своје ближње. Секретар Бугарски је закључио да нема нових радних места ако Европа не буде могла да очува своју конкурентност на светском тржишту, а to може учинити само ако буде инвестирала у истраживање, развој и у инфраструктуру 21. века.
Покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов је поручио младима да припадају генерацији која може да изабере да не живи грешке претходних генерација, да припадају Европи и да могу да одлуче какви ћемо у Европу ући, и због тога су они наша прва шанса. Секретар Павлов је додао да су млади који су рођени након 90-тих година, у немерљивој предности у односу на претходне генерације, јер су током свог одрастања и школовања били су могућности да путују, да се усавршавају широм Европе, доступне су им нове технологије и брже долазе до информација. Павлов је даље навео да је улагање у науку једино интегрално решење за проблеме не само у Србији, него и широм Европе. Додао је да ресорни покрајински секретаријат кроз низ мера подржава развој науке и технологије у покрајини Војводини, са посебним фокусом на пројекте који унапређују међународну сарадњу. О исплативости улагања у пројекте међународне сарадње говори податак да је Војводина у протеклом периоду усмерила око 3,6 милиона евра у међународне пројекте, а привукла је 36 милиона евра у научна истраживања. Павлов је додао да је to прави пут, а о томе говори и чињеница да је око 1000 младих научника и истраживача који су радили на међународним пројектима које је подржао Покрајински секретаријат за науку остало у земљи, јер смо изградили систем у ком се знање вреднује.
На панел дискусији „Повећање учешћа младих у процесу доношења одлука: улога локалних и регионалних тела и међурегионална сарадња“ младима су се обратили Мариеле ван Милтенбург, заменица шефа Мисије, Амбасада Холандије, која је говорила о младима у контексту председавања Холандије Саветом Европске уније; Синиша Лазић, директор Фонда „Европски послови“ АП Војводине, који је говорио на тему младих у европским интеграцијама; проф. Драгана Ћорић, професорка Правног факултета, Унивезитет у Новом Саду; и Емил Лулић, правни саветник председника Националног савета мађарске националне мањине.
Ова тродневна симулација, која се одржава у Скупштини АП Војводине и Ректорату Универзитета у Новом Саду, од 1. до 3. априла 2016. године, окупила је око 80 студената из Мађарске, Словачке, Румуније, Чешке, Албаније, Хрватске, Словеније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, Бугарске, Италије и Србије.