Војводина и Хесен у Бриселу поставили темеље нових заједничких пројеката

Радни састанак одржан је у Представништву покрајине Хесен у Бриселу. Делегацију АП Војводине чинили су др Александра Ситаревић, подсекретарка за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, гђа Драгица Илић, помоћница покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду, г. Огњен Допуђ, директор Фонда за европске послове и развој Аутономне Покрајине Војводине, као и представници Канцеларије АП Војводине у Бриселу и Мисије Републике Србије при Европској унији.

Делегацију покрајине Хесен чинила је координациона група за ЕУ на челу са др Маркусом Фогелом из Државне канцеларије Хесена. Састанку је присуствовало седам од укупно десет координатора из ресорних министарстава покрајине Хесен: г. Џејсон Чумтонг (Министарство пољопривреде и животне средине, виноградарства, шумарства, лова и унутрашњих послова), г. Лукас Глазер (Министарство рада, интеграције, омладине и социјалних питања), гђа Лиса Фиблингер (Министарство финансија), г.

Андреас Кукро (Министарство унутрашњих послова, безбедности и заштите домовине), гђа Барбара Шенебург (Министарство науке и истраживања, уметности и културе), г.

Шток (Министарство за економске послове, енергетику, саобраћај и становање) и гђа Хајке Вирфел (Министарство за породична питања, старије грађане, спорт, здравље и негу). Састанку су присуствовале и гђа Тамара Хаџи испред Представништва Хесена у Бриселу, као и гђа др Витке Зигерист испред Представништва покрајине Хесен у Берлину.

Састанак је отворила гђа Тамара Хаџи, упутивши срдачну добродошлицу учесницима у Представништву Хесена у Бриселу. Истакла је задовољство због великог одзива и најавила да ће реч дати др Маркусу Фогелу, који руководи сектором за ЕУ координацију.

Др Фогел се захвалио на речима добродошлице и представио организацију и улогу Државне канцеларије Хесена у креирању европске политике. Нагласио је да је европска политика у Хесену надресорни задатак и да сва ресорна министарства имају сопствене секторе задужене за европске послове, док Канцеларија врши координацију, саветодавну улогу и пружа подршку корисницима фондова ЕУ.

У име Канцеларије АП Војводине у Бриселу, шеф Канцеларије г. Никола Вучуревић захвалио се Представништву Хесена на гостопримству и интензивној сарадњи у протеклом периоду, као и на отварању могућности за дијалог између експерата и размену искустава из различитих области. Господин Вучуревић осврнуо се и на блиску економску сарадњу Републике Србије и Савезне Републике Немачке, уз бројне статистичке податке који то потврђују.

Др Александра Ситаревић подсетила је да сарадња између две покрајине траје већ дуги низ година и да постоји потписана Изјава о намерама коју обе стране желе да унапреде у званични споразум о сарадњи који би потписали председници обе владе. Истакнуто је да постоји препознат ниво институционалних односа, као и активна подршка немачкој националној мањини и организацијама које делују у Војводини. Подсекретарка Ситаревић изразила је интересовање за статус грађана пореклом из бивше Југославије који живе и раде у Хесену.

Делегација из Војводине је истакла три кључне области фокуса:

1. Јачање капацитета јединица локалне самоуправе,
2. Стварање предуслова за долазак нових инвестиција кроз системско пројектовање инфраструктурних радова,
3. Припрему за примену фондова ЕУ, укључујући мапирање и анализу инфраструктурних зона у покрајини ради израде извештаја о њиховој опремљености и спремности за инвестиције.

Др Фогел је затим представио организациону структуру управљања ЕУ фондовима у Хесену. Навео је да три министарства — привреде, социјалних питања и пољопривреде

— имају сопствене секторе за управљање средствима ЕУ, док Државна канцеларија спроводи координацију и саветодавну подршку. Посебно је истакао подршку министрa за европске послове покрајине Хесен, г. Манфреда Пенца, европском путу Србије и регионалној сарадњи са АП Војводином.

Г. Џејсон Чумтонг истакао је значај пољопривреде у Србији, што је илустровано филмом о Војводини. Гђа Драгица Илић представила је пољопривредни потенцијал Војводине — више од 1,7 милиона хектара обрадивог земљишта, доминантно ратарство (кукуруз, сунцокрет), као и развијену сточарску и млекарску производњу. Посебно је нагласила мере за развој руралних подручја и туризма, као и настојања да се млади задрже на селу. Истакнуто је да је степен пошумљености у Војводини низак (око 7%) и да су у току активности на ревитализацији пашњака и наводњавању обрадивих површина у сарадњи са Републиком Србијом. Главни изазов представља чињеница да је мали проценат пољопривредног земљишта у државном власништву.

Г. Огњен Допуђ представио је активности Фонда, који већ 15 година ради на јачању капацитета за будуће чланство у ЕУ. Навео је да Фонд тренутно учествује у 17 прекограничних и транснационалних пројеката и да ради на изради интегралне платформе за представљање расположивих инвестиционих локација у Војводини, што би било корисно и за инвеститоре из региона Хесен. Такође је позвао представнике Хесена да учествују на Регионалном бизнис форуму, који ће се одржати 20. и 21. новембра, и изразио спремност за сарадњу у имплементацији ЕУ пројеката и размени добрих пракси.

Г. Допуђ истакао је и да је, на иницијативу Канцеларије АП Војводине у Бриселу, Фонд за европске послове и развој АПВ одскоро постао члан Европске регионалне мреже за истраживање и иновације (ERRIN), те да се сарадња са Хесеном може проширити и у овом формату.

На питање г. Андреаса Кукра, представника Министарства унутрашњих послова Хесена, о надлежностима АП Војводине у области безбедности, г. Допуђ је појаснио да ресор унутрашњих послова није у надлежности Покрајине, већ Републике Србије, али да Фонд и Министарство унутрашњих послова могу бити партнери на пројектима. Навео је примере прекограничних пројеката са Мађарском и Хрватском у областима заштите од пожара и ванредних ситуација, као и планове за покретање пројеката у области сајбер безбедности у сарадњи са научно-технолошким парковима у Новом Саду и Београду.

Након трочасовног састанка, представници обе покрајине исказали су спремност да у предстојећем периоду унапреде сарадњу и конкретизују је кроз потписивање споразума.