• 02.
  • јул
  • 2021.

Осврт на постигнуте резултате у оквиру програма Креативна Европа

  • Нови Сад

Србија је учествовала у протеклом циклусу програма Креативна Европа са 305 пројеката 146 организација, за чију је реализацију укупно обезбеђено од 2014. до 2020. године око 12 милиона евра, показују статистички подаци Деска Креативна Европа Србија (ДКЕС). У потпрограму Култура КЕ подржана су 152 пројекта 99 организација из Србије, а у потпрограму Медиа 153 пројекта 47 организација.


Средства обезбеђена реализацијом пројеката повећавана су из године у годину – од око 800.000 евра 2014. до чак 3,2 милиона евра 2020, што је укупно 11,97 милиона евра, показују подаци ДКЕС-а, који је 30. jуна у сарадњи са Антеном Култура Деска КЕ Србија (Антена), у башти Музеја Југославијe организовао разговор о досадашњем и новом циклусу програма Креативна Европа 2021-2027, за који је предвиђен буџет од 2,4 милијарде евра што је 63 одсто више него у протеклом периоду 2014-2020. (1,47 милијарда евра). У разговору “Напред назад: досадашњи успеси, нов циклус, нов конкурс и шта нас чека?” обратили су се помоћник министарке културе и информисања Радован Јокић, Пол Анри Пресет, шеф канцеларије за информисање, комуникацију и медије Делегације Европске уније у Србији, Димитрије Тадић, руководилац Деска Креативна Европа Србија и Невена Негојевић, руководитељка МЕДИА деска Србија.


Будући да је земља ван Европске уније, Србија има обавезу да уплати одређени износ за сваку годину учешћа (ентри тикет) у КЕ (који је за прве две године износио по 160.000 евра, а од 2016. године 445.000 евра због учешћа и у потпрограму Медиа), али је већи део износа који плаћа (2,54 милиона евра) надокнадила из претприступних фондова (ИПА) – 1,83 милиона евра. Укупно остварена средства тако су износила 11,26 милиона евра.


У оквиру потпрограма Култура, највише пројеката (106) подржано је на конкурсима за европску сарадњу (74 организација), а затим следе преводи европске књижевности (40 пројеката, 20 организација), те европске платформе (четири пројекта, три организације) и међусекторски конкурси (два пројекта, две организације). Укупно обезбеђена средства за пројекте подржане у потпрограму Култура износила су 8,35 милиона евра.


Поред основних конкурса, од којих су прва два објављивана сваке године, спорадично су објављивани и конкурси који су имали различите фокусе. Неки од њих имали су секторски приступ (музичко стваралаштво и продукција) или су имали за циљ унапређење рада путем европског повезивања одређених актера у култури (конкурс за хабове, конкурс за Западни Балкан), док су се други бавили обележавањем значајних европских пројеката (Европска година културног наслеђа), те мобилношћу појединаца (И_Портунус).

Највећи број пројеката подржан је конкурсом за пројекте европске сарадње (87), што је и очекивано, јер је тај конкурс најшире конципиран и дозвољава реализацију пројеката свих уметничких и културних области, те се и највећи број установа и организација из Европе јавља на њега. Успех организација из Србије на конкурсу за преводе европске књижевности (40) илуструје велику амбицију и умешност издавачких кућа, с обзиром да Србија спада у неколико најуспешнијих земаља на том конкурсу. Једини конкурс на којем установе и организације из Србије нису имале успеха је конкурс за европске мреже, који је био расписан тек у пар наврата.


Највише подржаних пројеката реализовали су актери из Београда (103), а затим из Новог Сада (26). У извесном смислу, у односу на друге градове, предњачи и Смедерево са шест пројеката, док осталих десетак градова имају по два или један пројекат локалних организација или установа.


Основни проблем на који статистика указује јесте мало учешће установа и организација из Ниша, као великог градског центра у Србији, те је неопходан даљи рад на јачању њихових капацитета. Већа присутност, иако знатно мањег града Смедерева (6) у односу на Ниш (2), доказ је посвећености појединаца европској сарадњи, али потребно је нагласити да је ту реч о пројектима који су били успешни на конкурсу за преводе европске књижевности, а не на конкурсу за пројекте европске сарадње, за које је потребна већа координација активности, услед постојање најмање три европска партнера. Што се географске распоређености успешних установа и организација тиче, једнак број њих учествује у програму КЕ  на територији јужно и северно од Београда (по шест), али је у јужном делу територије Србије већа њихова разуђеност.


Статистика показује и доминанто учешће организација цивилног сектора у програму КЕ (45 организација), а разлог за то може бити боља умреженост са европским партнерима или већа заинтересованост услед чињенице да установе јавног сектора (25) имају обезбеђена стабилна финансијска средства за функционисање. Што се приватног сектора тиче, од 24 организације њих 20 учествовало је на конкурсу за књижевне преводе - реч је о издавачким кућама, а свега четири приватне организације учествовале су на другим конкурсима.


Највећи број организација чији су пројекти подржани имају статус партнера – свега је 13 носилаца (лидера) пројеката, а то су: Музиколошки инстититут САНУ у Београду (2015), Турбо стрип у Београду, Нишвилле фондација у Нишу; Студентски културни центар у Новом Саду, Хартефакт фонд у  Београду и Културни центар Младост у Футогу (2018), Уметничка асоцијација Инбоx у Новом Саду, Удружење грађана Бум у Београду и поново Музиколошки инстититут САНУ (2019), те Дом културе “Студентски град” у Београду, Удружење грађана “Феномена” у  Краљеву, Станица – сервис за савремени плес у Београду и Музичко оперско театарска организација – МОТО у Београду (2020).


Значај учешћа Србије у програму КЕ, према наводима руководилаца канцеларија за потпрограме Култура и Медиа Димитрија Тадића и Невене Неговановић, не своди се само на обезбеђивање финансијских средстава за реализацију пројеката, будући да је основни концепт рада Деска био да се програм КЕ користи као инструмент јачања система културе у Србији и његовог европског позиционирања, јер учешће домаћих установа и организација у европским пројектима, у контексту културне дипломатије, значи позитивну европску и међународну видљивост. Професионализација и унапређење рада организација, развој каријера и стицање нових знања и вештина, упознавање других система културе и европско умрежавање, као и будуће копродукције са иностраним колегама, драгоцености су учешћа у програму КЕ. Осим друштвене вредности програма КЕ, која се огледа пре свега у подршци пројектима који промовишу културу дијалога, инклузију, развој публике, заједнички рад, једнакост, солидарност, финансијска средства која су ушла у економски систем Србије захваљујући учешћу у КЕ, показују и економску вредност културе – из програма подршке финансиран је и рад многобројних хотела, ресторана и кетеринг служби, штампарија и туристичких агенција.

Најава догађаја

Најновије Вести