Кратак историјат ЕУ

Како је настала Европска унија

Европска заједница је настала као производ настојања да се успостави трајан мир и стабилност у Европи. Европски федералиста Жан Моне (Jean Monnet) убедио је министра спољних послова Француске да 9. маја 1950. године да предложи да се немачко-француска производња угља и челика стави под заједничку контролу у оквиру организације која ће бити отворена и за друге државе. Основни циљеви иза ове идеје су били:
  • а. Контролисање тржишта и производње угља и челика
  • б. Изградња међусобног поверења након II Светског рата
  • ц. Контролисање индустрије наоружања

Историјски најзначајнији датуми:

  • 2020. – Брегзит

    После 47. година чланства, Уједињено Краљевство је 2020. године напустило Европски унију - јединствено тржиште и царинску унију.

  • 2013. – Шесто проширење

    Хрватска постаје 28. чланица Европске уније 2013. године.

  • 2009. – Лисабонски уговор

    Лисабонски уговор ступа на снагу 2009. године. Најбитније измене које Уговор доноси су две нове функције унутар институционалног система Европске уније: Председник Европског савета и Високи представник Уније у области спољне политике и политике безбедности у циљу јачања позиције Европске уније на међународној сцени.

  • 2007. – Пето проширење - други део

    Румунија и Бугарска постају чланице Европске уније 2007. године.

  • 2004. – Велико проширење 2004. године

    Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Малта, Мађарска, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка постају чланице Европске уније.

  • 2003. – Уговор из Нице

    Уговор из Нице из 2003. године припрема велико проширење са 10 нових земаља чланица. Настаје идеја о Уставу Европске уније.

  • 2002. – Увођење Евра

    Евро постаје званична валута у Европској унији 2002. године.

  • 1999. – Уговор из Амстердама

    Уговор из Амстердама из 1999. године уводи обавезу заједницама за повећање стопе запослености, као и стварање јединства између земаља чланица у области заштите основних људских права, сваке врсте слободе и безбедности европских грађана.

  • 1995. – Четврто проширење

    Аустрија, Финска и Шведска се прикључују Европској унији 1995. године. Истовремено на снагу ступа и Шенгенски споразум који укида границе међу земљама потписницама, а ЕУ добија овлашћења у области имиграције, контроле спољних граница шенгенске зоне и одобравања виза и азила грађанима других земаља.

  • 1993. – Уговор из Мастрихта

    Уговором из Мастрихта су 1993. године све три заједнице спојене у једну под називом Европска унија. Основна идеја нове заједнице је стварање заједничке спољне, монетарне и безбедносне политике. Тада настају и три стуба ЕУ:

    • I стуб: Заједница;
    • II стуб: Заједничка спољна и безбедносна политика;
    • III стуб: Заједничка судска и полицијска сарадња у кривичним стварима.
  • 1986. – Треће проширење

    Шпанија и Португалија постају чланице Европске уније 1986. године, када је донет и Јединствени европски акт којим парламент добија већа овлашћења (1987. је ступио на снагу).

  • 1981. – Друго проширење

    Грчка се придружује заједници 1981. године.

  • 1973. – Прво проширење

    До првог проширења долази 1973. године, када се Заједници прикључују Данска, Ирска и Велика Британија. Норвешка је требала да се прикључи Заједници у овом проширењу, али је на референдуму гласано против придруживања.

  • 1967. – Споразум о спајању извршних органа власти све три заједнице

    Споразум ступа на снагу 1967. године (потписан је 1965. године) и све три заједница добијају заједничке органе: Комисија, Савет министара и Парламент. Седиште институција је у Бриселу, Луксембургу и Стразбуру.

  • 1958. – Римски уговори

    Убрзо је постало извесно да Заједница за угаљ и челик није довољна, па се 1958. године оснивају Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију (ЕУРАТОМ). Идеја је била направити заједничко тржиште које омогућава слободно кретање робе, људи, капитала и услуга, укинути трговинска ограничења, хармонизовати економске и социјалне политике, као и стандардизовати царине, те помоћи неразвијеним регионима држава чланица.

  • 1952. – Европска заједница за угаљ и челик

    Европска заједница за угаљ и челик, као први вид уједињења, настала је 1952. године. Уговор је закључен на 50 година и престао је да важи 2002. године. Државе оснивачи прве Заједнице су: Француска, Немачка, Италија, Белгија, Луксембург и Холандија.


Европска унија данас има 27 земаља чланица и преко 500 милиона становника.