Кратак историјат ЕУ

Како је настала Европска унија

Европска заједница је настала као производ настојања да се успостави трајан мир и стабилност у Европи. Европски федералиста Жан Моне (Јеан Моннет) убедио је министра спољних послова Француске да 9. маја 1950. године да предложи да се немачко-француска производња угља и челика стави под заједничку контролу у оквиру организације која ће бити отворена и за друге државе. Основни циљеви иза ове идеје су били:
  • а. Контролисање тржишта и производње угља и челика
  • б. Изградња међусобног поверења након ИИ Светског рата
  • ц. Контролисање индустрије наоружања
[:ср] календар [:рс] календар [:ен] календар [:]

Историјски најзначајнији датуми:

  • [:ср]2020. – Брегзит[:рс]2020. – Брегзит[:ен]2020. – Бреxит[:]

    [:ср] После 47. година чланства, Уједињено Краљевство је 2020. године напустило Европски унију - јединствено тржиште и царинску унију. [:рс] После 47. година чланства, Уједињено Краљевство је 2020. године напустило Европски унију - јединствено тржиште и царинску унију. [:ен] Афтер 47 yеарс оф мемберсхип, тхе Унитед Кингдом лефт тхе Еуропеан Унион - тхе сингле маркет анд цустомс унион - ин 2020. [:]

  • [:ср]2013. – Шесто проширење[:рс]2013. – Шесто проширење[:ен]2013. – Сиxтх еxпансион[:]

    [:ср] Хрватска постаје 28. чланица Европске уније 2013. године. [:рс] Хрватска постаје 28. чланица Европске уније 2013. године. [:ен] Цроатиа бецомес тхе 28тх мембер оф тхе Еуропеан Унион ин 2013. [:]

  • [:ср]2009. – Лисабонски уговор[:рс]2009. – Лисабонски уговор[:ен]2009. – Треатy оф Лисбон[:]

    [:ср] Лисабонски уговор ступа на снагу 2009. године. Најбитније измене које Уговор доноси су две нове функције унутар институционалног система Европске уније: Председник Европског савета и Високи представник Уније у области спољне политике и политике безбедности у циљу јачања позиције Европске уније на међународној сцени. [:рс] Лисабонски уговор ступа на снагу 2009. године. Најбитније измене које Уговор доноси су две нове функције унутар институционалног система Европске уније: Председник Европског савета и Високи представник Уније у области спољне политике и политике безбедности у циљу јачања позиције Европске уније на међународној сцени. [:ен] Тхе Лисбон Треатy ентерс инто форце ин 2009. Тхе мост импортант цхангес броугхт бy тхе Треатy аре тwо неw фунцтионс wитхин тхе институтионал сyстем оф тхе Еуропеан Унион: тхе Пресидент оф тхе Еуропеан Цоунцил анд тхе Хигх Репресентативе оф тхе Унион ин тхе фиелд оф фореигн полицy анд сецуритy полицy ин ордер то стренгтхен тхе поситион оф тхе Еуропеан Унион он тхе интернатионал стаге. [:]

  • [:ср]2007. – Пето проширење - други део[:рс]2007. – Пето проширење - други део[:ен]2007. – Фифтх еxтенсион - парт тwо[:]

    [:ср] Румунија и Бугарска постају чланице Европске уније 2007. године. [:рс] Румунија и Бугарска постају чланице Европске уније 2007. године. [:ен] Романиа анд Булгариа бецаме мемберс оф тхе Еуропеан Унион ин 2007. [:]

  • [:ср]2004. – Велико проширење 2004. године[:рс]2004. – Велико проширење 2004. године[:ен]2004. – Мајор еxпансион ин 2004[:]

    [:ср] Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Малта, Мађарска, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка постају чланице Европске уније. [:рс] Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Малта, Мађарска, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка постају чланице Европске уније. [:ен] Естониа, Цyпрус, Латвиа, Литхуаниа, Малта, Хунгарy, Поланд, Словакиа, Словениа анд тхе Цзецх Републиц бецоме мемберс оф тхе Еуропеан Унион. [:]

  • [:ср]2003. – Уговор из Нице[:рс]2003. – Уговор из Нице[:ен]2003. – Треатy оф Нице[:]

    [:ср] Уговор из Нице из 2003. године припрема велико проширење са 10 нових земаља чланица. Настаје идеја о Уставу Европске уније. [:рс] Уговор из Нице из 2003. године припрема велико проширење са 10 нових земаља чланица. Настаје идеја о Уставу Европске уније. [:ен] Тхе Нице Треатy оф 2003 препарес а мајор енларгемент wитх 10 неw мембер статес. Тхе идеа оф тхе Цонститутион оф тхе Еуропеан Унион ис емергинг. [:]

  • [:ср]2002. – Увођење Евра[:рс]2002. – Увођење Евра[:ен]2002. – Интродуцтион оф тхе Еуро[:]

    [:ср] Евро постаје званична валута у Европској унији 2002. године. [:рс] Евро постаје званична валута у Европској унији 2002. године. [:ен] Тхе еуро бецаме тхе оффициал цурренцy оф тхе Еуропеан Унион ин 2002. [:]

  • [:ср]1999. – Уговор из Амстердама[:рс]1999. – Уговор из Амстердама[:ен]1999. – Треатy оф Амстердам[:]

    [:ср] Уговор из Амстердама из 1999. године уводи обавезу заједницама за повећање стопе запослености, као и стварање јединства између земаља чланица у области заштите основних људских права, сваке врсте слободе и безбедности европских грађана. [:рс] Уговор из Амстердама из 1999. године уводи обавезу заједницама за повећање стопе запослености, као и стварање јединства између земаља чланица у области заштите основних људских права, сваке врсте слободе и безбедности европских грађана. [:ен] Тхе Треатy оф Амстердам фром 1999 интродуцес ан облигатион то тхе цоммунитиес то инцреасе тхе емплоyмент рате, ас wелл ас то цреате унитy бетwеен тхе мембер цоунтриес ин тхе ареа оф протецтион оф басиц хуман ригхтс, еверy кинд оф фреедом анд сецуритy оф Еуропеан цитизенс. [:]

  • [:ср]1995. – Четврто проширење[:рс]1995. – Четврто проширење[:ен]1995. – Тхе фоуртх еxпансион[:]

    [:ср] Аустрија, Финска и Шведска се прикључују Европској унији 1995. године. Истовремено на снагу ступа и Шенгенски споразум који укида границе међу земљама потписницама, а ЕУ добија овлашћења у области имиграције, контроле спољних граница шенгенске зоне и одобравања виза и азила грађанима других земаља. [:рс] Аустрија, Финска и Шведска се прикључују Европској унији 1995. године. Истовремено на снагу ступа и Шенгенски споразум који укида границе међу земљама потписницама, а ЕУ добија овлашћења у области имиграције, контроле спољних граница шенгенске зоне и одобравања виза и азила грађанима других земаља. [:ен] Аустриа, Финланд анд Сwеден јоинед тхе Еуропеан Унион ин 1995. Ат тхе саме тиме, тхе Сцхенген Агреемент, wхицх аболисхес тхе бордерс бетwеен тхе сигнаторy цоунтриес, ентерс инто форце, анд тхе ЕУ гаинс поwерс ин тхе фиелд оф иммигратион, цонтрол оф тхе еxтернал бордерс оф тхе Сцхенген зоне анд аппровал оф висас анд асyлум фор цитизенс оф отхер цоунтриес. [:]

  • [:ср]1993. – Уговор из Мастрихта[:рс]1993. – Уговор из Мастрихта[:ен]1993. – Треатy оф Маастрицхт[:]

    [:ср] Уговором из Мастрихта су 1993. године све три заједнице спојене у једну под називом Европска унија. Основна идеја нове заједнице је стварање заједничке спољне, монетарне и безбедносне политике. Тада настају и три стуба ЕУ:

    • И стуб: Заједница;
    • ИИ стуб: Заједничка спољна и безбедносна политика;
    • ИИИ стуб: Заједничка судска и полицијска сарадња у кривичним стварима.
    [:рс] Уговором из Мастрихта су 1993. године све три заједнице спојене у једну под називом Европска унија. Основна идеја нове заједнице је стварање заједничке спољне, монетарне и безбедносне политике. Тада настају и три стуба ЕУ:
    • И стуб: Заједница;
    • ИИ стуб: Заједничка спољна и безбедносна политика;
    • ИИИ стуб: Заједничка судска и полицијска сарадња у кривичним стварима.
    [:ен] Бy тхе Треатy оф Маастрицхт ин 1993, алл тхрее цоммунитиес wере мергед инто оне цаллед тхе Еуропеан Унион. Тхе басиц идеа оф тхе неw цоммунитy ис тхе цреатион оф а цоммон фореигн, монетарy анд сецуритy полицy. Тхен тхе тхрее пилларс оф тхе ЕУ аре цреатед:
    • И пиллар: Цоммунитy;
    • ИИ пиллар: Цоммон фореигн анд сецуритy полицy;
    • ИИИ пиллар: Јоинт јудициал анд полице цооператион ин цриминал маттерс.
    [:]
  • [:ср]1986. – Треће проширење[:рс]1986. – Треће проширење[:ен]1986. – Тхе тхирд еxпансион[:]

    [:ср] Шпанија и Португалија постају чланице Европске уније 1986. године, када је донет и Јединствени европски акт којим парламент добија већа овлашћења (1987. је ступио на снагу). [:рс] Шпанија и Португалија постају чланице Европске уније 1986. године, када је донет и Јединствени европски акт којим парламент добија већа овлашћења (1987. је ступио на снагу). [:ен] Спаин анд Португал бецаме мемберс оф тхе Еуропеан Унион ин 1986, wхен тхе Сингле Еуропеан Ацт wас адоптед, гивинг тхе парлиамент греатер поwерс (ит ентеред инто форце ин 1987). [:]

  • [:ср]1981. – Друго проширење[:рс]1981. – Друго проширење[:ен]1981. – Сецонд еxпансион[:]

    [:ср] Грчка се придружује заједници 1981. године. [:рс] Грчка се придружује заједници 1981. године. [:ен] Грееце јоинед тхе цоммунитy ин 1981. [:]

  • [:ср]1973. – Прво проширење[:рс]1973. – Прво проширење[:ен]1973. – Фирст еxпансион[:]

    [:ср] До првог проширења долази 1973. године, када се Заједници прикључују Данска, Ирска и Велика Британија. Норвешка је требала да се прикључи Заједници у овом проширењу, али је на референдуму гласано против придруживања. [:рс] До првог проширења долази 1973. године, када се Заједници прикључују Данска, Ирска и Велика Британија. Норвешка је требала да се прикључи Заједници у овом проширењу, али је на референдуму гласано против придруживања. [:ен] Тхе фирст еxпансион тоок плаце ин 1973, wхен Денмарк, Иреланд анд Греат Бритаин јоинед тхе Цоммунитy. Норwаy wас суппосед то јоин тхе Цоммунитy ин тхис енларгемент, бут тхе референдум вотед агаинст јоининг. [:]

  • [:ср]1967. – Споразум о спајању извршних органа власти све три заједнице[:рс]1967. – Споразум о спајању извршних органа власти све три заједнице[:ен]1967. – Агреемент он мергинг тхе еxецутиве аутхоритиес оф алл тхрее цоммунитиес[:]

    [:ср] Споразум ступа на снагу 1967. године (потписан је 1965. године) и све три заједница добијају заједничке органе: Комисија, Савет министара и Парламент. Седиште институција је у Бриселу, Луксембургу и Стразбуру. [:рс] Споразум ступа на снагу 1967. године (потписан је 1965. године) и све три заједница добијају заједничке органе: Комисија, Савет министара и Парламент. Седиште институција је у Бриселу, Луксембургу и Стразбуру. [:ен] Тхе агреемент ентеред инто форце ин 1967 (ит wас сигнед ин 1965) анд алл тхрее цоммунитиес рецеивед цоммон бодиес: тхе Цоммиссион, тхе Цоунцил оф Министерс анд тхе Парлиамент. Тхе хеадqуартерс оф тхе институтионс аре ин Брусселс, Луxембоург анд Страсбоург. [:]

  • [:ср]1958. – Римски уговори[:рс]1958. – Римски уговори[:ен]1958. – Роман Треатиес[:]

    [:ср] Убрзо је постало извесно да Заједница за угаљ и челик није довољна, па се 1958. године оснивају Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију (ЕУРАТОМ). Идеја је била направити заједничко тржиште које омогућава слободно кретање робе, људи, капитала и услуга, укинути трговинска ограничења, хармонизовати економске и социјалне политике, као и стандардизовати царине, те помоћи неразвијеним регионима држава чланица. [:рс] Убрзо је постало извесно да Заједница за угаљ и челик није довољна, па се 1958. године оснивају Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију (ЕУРАТОМ). Идеја је била направити заједничко тржиште које омогућава слободно кретање робе, људи, капитала и услуга, укинути трговинска ограничења, хармонизовати економске и социјалне политике, као и стандардизовати царине, те помоћи неразвијеним регионима држава чланица. [:ен] Ит соон бецаме цлеар тхат тхе Цоал анд Стеел Цоммунитy wас нот еноугх, со ин 1958 тхе Еуропеан Ецономиц Цоммунитy анд тхе Еуропеан Атомиц Енергy Цоммунитy (ЕУРАТОМ) wере фоундед. Тхе идеа wас то цреате а цоммон маркет тхат аллоwс фрее мовемент оф гоодс, пеопле, цапитал анд сервицес, аболисх траде рестрицтионс, хармонизе ецономиц анд социал полициес, ас wелл ас стандардизе цустомс дутиес, анд хелп ундердевелопед регионс оф мембер статес. [:]

  • [:ср]1952. – Европска заједница за угаљ и челик[:рс]1952. – Европска заједница за угаљ и челик[:ен]1952. – Еуропеан Цоал анд Стеел Цоммунитy[:]

    [:ср] Европска заједница за угаљ и челик, као први вид уједињења, настала је 1952. године. Уговор је закључен на 50 година и престао је да важи 2002. године. Државе оснивачи прве Заједнице су: Француска, Немачка, Италија, Белгија, Луксембург и Холандија. [:рс] Европска заједница за угаљ и челик, као први вид уједињења, настала је 1952. године. Уговор је закључен на 50 година и престао је да важи 2002. године. Државе оснивачи прве Заједнице су: Француска, Немачка, Италија, Белгија, Луксембург и Холандија. [:ен] Тхе Еуропеан Цоал анд Стеел Цоммунитy, ас тхе фирст форм оф унифицатион, wас цреатед ин 1952. Тхе цонтрацт wас цонцлудед фор 50 yеарс анд еxпиред ин 2002. Тхе фоундинг цоунтриес оф тхе фирст Цоммунитy аре: Франце, Германy, Италy, Белгиум, Луxембоург анд тхе Нетхерландс. [:]


Европска унија данас има 27 земаља чланица и преко 500 милиона становника.