Војводина на „Open Days 2015“

Овогодишња 13. по реду манифестација „Отворени дани 2015“ („Open Days 2015”), коју организују Комитет региона и Генерални директорат за регионалну политику, и која је одржана у периоду од 12-15. октобра 2015. године у Бриселу, окупивши преко 5,800 учесника, одвијала се под слоганом „Европски региони и градови – партнери за инвестиције и економски раст“ (“Europe’с регионс анд цитиес: партнерс фор инвестмент анд гроwтх“), а програмски део манифестације био је подељен у три тематске целине: Модернизација Европе – Региони у енергетској унији и јединственом дигиталном тржишту; Региони оријентисани ка бизнису – развој малих и средњих предузећа, иновације и стварање радних места; Места и простори – Урбани и рурални развој, интеграције урбаних и руралних простора.

Радионица „Истраживање и иновације уз одговорност као део регионалних иновативних еко-система“

У оквиру „Open Days 2015“,  АП Војводина је преко Фонда “Европски послови” АП Војводине узела учешће у конзорцијуму под називом “Региони за иновације” са регионима: Војводство Лођ (Пољска, Водећи партнер), Екстремадура и Андалузија (Шпанија), Алентеж и Алгарве (Португалија), Западна Словенија (Словенија), Осјечко-барањска жупанија (Хрватска), Крај Височина (Република Чешка) и Источни Велс (Уједињено краљевство) и представила се на радионици под називом „Истраживање и иновације уз одговорност као део регионалних иновативних еко-система“,  13. октобра 2015. године,  у представништву Војводства Лођ.
Радионица је организована у оквиру категорије „Региони отворени за пословне подухвате” и намењена је универзитетима, институцијама високог образовања, иновативним центрима, организацијама цивилног друштва, пословној заједници и креаторима политика на свим нивоима. Након пленарних сесија на којима су учествовали представници Европске комисије и други експерти, дискутовало се о промоцији унапређивања иновативних капацитета региона у оквиру тематских радионица. Циљ радионице је промоција истраживања и иновација као извора новог раста и нових послова који су неопходни за веће промене унутар друштва. Према агенди Европске уније за послове и раст, постављање у исту раван истраживања и развоја према вредностима, потребама и очекивањима друштва суштински је важно ради доприноса просперитету. Током трајања радионице размењени су знање и добра пракса, како би регије могле да обезбеде да истраживање и иновације створе паметна, инклузивна и одржива решења, која су у складу са променама у друштву, с циљем давања подршке истраживању и иновацијама. Учесници су се сагласили да одговорно истраживање и иновације промовишу заједничке вредности европских истраживања и индустрије према производима и услугама и да постоје три главна разлога због којих би наука и друштво требало да раде заједно, а to је да технолошке напретке не треба прихватати само због економске одрживости, да је различитост у истраживањима и иновацијама од виталног значаја за поспешивање креативности и укупног научног квалитета и да је рано и континуирано укључивање свих чинилаца веома битно за одрживу, пожељну и прихватљиву иновацију. Регије-партнери потенцирали су отворену дискусију о улози регионалних и локалних власти у подстицању њихових капацитета.
Говорници на овој радионици су били еминентни стручњаци из неколико области, а to су проф. др Елżбиета Јунг, заменица декана за иновације на Факултету за филозофију и историју Универзитета у Лођу, др Пхилиппе Галиаy из Генералног директората за истраживање и иновације, др Мауризио Салви из Заједничког истраживачког центра, др Збигниеw Матyјас, ванредни професор на Универзитету Лођ, проф. др Мартин Чопић, професор физике на Одсеку за математику и физику на Универзитету у Љубљани. Говорник на округлом столу испред АП Војводине био је проф. др Владимир Црнојевић, професор на Универзитету у Новом Саду, шеф Департмана за енергетику, електронику и телекомуникације и оснивач и директор БиоСенсе центра.

Округли сто „Ундерстандинг Војводина“

Округли сто под називом „Ундерстандинг Војводина“, у организацији Европског парламента, под покровитељством Едуарда Кукана, Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, Завода за културу војвођанских Словака, у сарадњи са Фондом „Европски послови” АП Војводине одржан  је у Европском парламенту, дана 13. октобра 2015. године.
Медијатор округлог стола био је Франц Богович, члан Европског парламента, а у дебате су се укључили и Иван Јаковчић и Андор Дели, посланици у Европском парламенту, као и бројни други гости, који су дошли да присуствују презентацији војвођанских институција културе националних заједница. Учеснике округлог стола поздравио је и председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић, а у уводном делу обратио се покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић. Презентацији су присуствовали и покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски и покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов.
Циљ представљања Војводине на округлом столу је да се кроз презентације рада шест професионалних установа културе, Срба као већинског становништва, и традиционалних мањинских заједница Мађара, Румуна, Русина, Хрвата и Словака, чији су језик и писма у службеној употреби у АП Војводини, прикаже мултикултуралност Војводине, кроз призму очувања и унапређења, али и прожимања културног наслеђа и културног стваралаштва преко 20 нација које у њој живе. Представници Завода за културу, војвођанских Хрвата Томислав Жигманов, војвођанских Мађара Мартина Гонди, војвођанских Румуна Тодор Урсу, војвођанских Русина Сергеј Тамаш, војвођанских Словака Милина Склабински представили су активности и рад завода износећи планове и пројекте, који су у плану, као и проблеме са којима се сусрећу. Испред Завода за културу Војводине и његовим активностима говорио је Драган Илић, пројектни менаџер и сарадник за међурегионалну сарадњу.

Обележавања Дана Војводине у Бриселу – изложба плаката и публикација, који представлјају мултикултурално наслеђе и стваралаштво на територији АП Војводине

Поводом обележавања Дана Војводине у Бриселу, у Мисији Републике Србије при Европској унији, дана 14. октобра 2015. године, отворена је изложба под називом „ЗАОБИЛАЗНЕ СТРАТЕГИЈЕ – Архитектура у Војводини на почетку 21. века“ , која обухвата плакате Музеја савремене уметности Војводине, публикације Завода за културу националних мањина Војводине и Завода за културу Војводине, уз пројекцију кратког филма на ову тему, који представлјају мултикултурално наслеђе и стваралаштво на територији АП Војводине, као и соло импровизацију на виоли засновану на етно и фолклорном наслеђу АП Војводине у извођењу Силарда Мезеи. Изложбу су заједнички организовали Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање, Заводи за културу националних мањина Војводине, Завод за културу Војводине и Фонд „Европски послови” АП Војводине, у сарадњи са Министарством спољних послова Републике Србије, са циљем да се у Бриселу представи мултикултуралност Војводине кроз делатности Завода за културу војвођанских Мађара, Хрвата, Словака, Русина и Румуна и Завода за културу Војводине.
На скупу су се присутнима обратили председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић, покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић, и сарадник у Канцеларији АП Војводине у Бриселу, Предраг Новиков.
Поставка изложбе „ЗАОБИЛАЗНЕ СТРАТЕГИЈЕ – Архитектура у Војводини на почетку 21. века“ представља први корак у мапирању савремених архитеката и пројектних бироа који су својом стваралачком праксом и делима обележили прву деценију новог миленијума и омогућава детаљан увид у њихова архитектонска дела на територији Војводине. Учесници архитекти изложбе су: Дубравка Ђукановић, Милан Ковачевић, Лазар Кузманов, Драган Маринчић, Александра Маринчић, Иља Микитишин, Душан Миладиновић, Леонид Нешић, Александар Рацков, Немања Радусиновић, Вилмош Тот, Золтан Валкаи.

Поред тога, делегација АП Војводине је током „Open Days 2015“ имала бројне састанке са званичницима европских институција,  региона и градова, међу које спадају Кетрин Вент (Цатхерине Wендт), шефица Одељења за Србију у Генералном директорату за суседску политику и преговоре о проширењу, Марку Маркула (Маркку Марккула), председник Комитета региона и његови сарадници, чланови Европског парламента, међу којима су и чланови групе пријатељства Европског парламента са Републиком Србијом, и Павол Фрешо председник Братиславског самоуправног региона.