Завршена три европска пројекта у којима је Фонд био партнер

Током октобра, завршио се рад на наша три европска пројекта: Контрола комараца у прекограничној области “Mos-Cross”,  Виртуелни и културни туризам „ViCTour“ и Иновација пољопривреде за обезбеђивање раста и запошљавања у прекограничном региону „Agrinno“.

Пројекат “MOS-CROSS” завршен је пригодном свечаношћу у Сомбору, у сали Скупштине Града Сомбора. Тај пројекат је Фонд „Европски послови“ АП Војводине имплементирао са партнерима из Завода за јавно здравље Сомбор и Завода за јавно здравство Осјечко-барањске жупаније.
Видосава Ендерић, директорица Фонда „Европски послови“ АП Војводине, обратила се присутнима и захвалила на преданом раду током 27 месеци трајања пројекта. „Осим финансијске помоћи у оквиру Програма прекограничне сарадње, кључна важност за дугорочне циљеве дефинисане Стратегијом Европе 2020. је одржавање постојећих и успостављање нових партнерстава у будућим позивима. Пројекат “MOS-CROSS” вредности од 982.167 евра, није једини заједнички пројекат Фонда „Европски послови“ АПВ и партнера из Осијечко-барањске жупаније, сарадња ће и у будућем периоду бити настављена, јер нам је одобрен за финансирање и нови пројекат “MOS-CROSS 2““. Уз то, „Европски континент се суочава са новим болестима које су претходно биле познате само у тропским подручјима и регијама других климатских режима. Инвазивне врсте које долазе у Европу кроз различите транспортне путеве релативно се брзо прилагоде новом окружењу и населе нови простор. С обзиром на потенцијал комараца као преносиоца болести, њихово сузбијање је од све веће важности у Србији и свету. Тако смо као сведоци постојећих проблема које стварају комарци са обе стране границе, дефинисали и циљ пројекта – контрола комараца у прекограничној регији и побољшање ефикасности система за борбу против комараца“, навела је директорица Ендерић и нагласила да је током пројекта набављена опрема за надзор и узорковање комараца, едуковани су радници Завода за јавно здравље из Сомбора и Осијека, као и лекари опште праксе о протоколима за препознавање симптома болести које преносе комарци.
Уз то, израђене су мапе локација на којима се налазе легла комараца, а према креираним мапама изршено је и третирање читавог програничног подручја еколошки прихватљивим средствима. Грађанима су подељене таблете за сузбијање ларви комараца и извршена директна едукација како их исправно користити.  Такође, један од важних исхода пројекта је софтвер и веб-платформа који су почели да користе Заводи током овог пројекта, а који садржи податке о леглима, стаништима, критичним тачкама за сузбијање комараца, податке о клопкама, бројности и заражености комараца. И најзад,  израђене су препоруке за јединице локалне самоуправе у којима су исте добиле упутства како на најбољи и најефикаснији начин да троше своја буџетска средства за борбу против комараца.

Конференцији је присуствовало преко 80 људи из различитих институција из Србије и Хрватске.  О пројекту је говорила пројектна менаџерка др Драгослава Чубрило испред Завода за јавно здравље из Сомбора, као и проф. Магдалена Сикора испред Завода за јавно здравство из Осијека. Проф. др Жељка Јеличић Маринковић, један од предавача на едукацијама за здравствене раднике говорила је о значају едукација и тематици која је обрађена током 4 радионице.
Присутни су имали прилику да погледају едукативни филм о комарцима, који је израђен у оквиру пројекта.

Завршен пројекат ViCTour

У Туристичко-информативном центру Војводине у Новом Саду, одржана је завршна конференција пројекта ViCTour, у којем је Фонд “Европски послови” АП Војводине сарађивао са партнерима из Вуковарско-Сријемске жупаније, Туристичке заједнице Вуковарско-Сријемске жупаније, Туристичком организацијом Војводине и Економским факултетом Универзитета у Новом Саду.
Поздрављајући госте из Покрајинске владе, институција Града Новог Сада, општина, представнике медија и туристичке посленике, Видосава Ендерић, директорица Фонда је рекла да ово није прва сарадња са партнерима из ове жупаније. “Са Вуковарско-сријемском жупанијом смо у склопу програма прекограничне сарадње спровели пројекат о успостављању заједничког система и приступа у одбрани од поплава – ЕМБЕР и пројекат о управљању ризицима у циљу смањења последица, интензитета и учесталости природних катастрофа и великих непогода – DR SHARE, који је суфинансирао Генерални директорат за хуманитарну помоћ и цивилну заштиту, док смо са Економским факултетом спровели трећи циклус Специјалистичког програма „Управљање регионалним развојем кроз ЕУ фондове“, рекла је директорица и навела како смо “последњих неколико година сведоци невероватно брзог развоја технологије. Самим тим, отвара се могућност за неограничен број идеја које ће се појавити на тржишту, у циљу очувања бренда, или његовог креирања. Одлучили смо да идемо у корак са временом и поставили смо себи за циљ да побољшамо препознатљивост туристичког идентитета Срема и понуде наше регије.
Циљ смо ставили и у шири европски контекст и усагласили га са циљевима Стратегије Европске уније за Дунавски регион и Стратегије Европске уније за Јадранско – јонски регион, а то су промовисање привредног и друштвеног просперитета и раста, културе и туризма, уз  унапређење атрактивности, конкурености и повезаности регија. Током спровођења пројекта, обогатили смо туристичку понуду Срема окренувши се иновацијама и ИКТ технологијама. Израдили смо и поставили укупно 6 холограма у прекограничном региону. Фонд је на српској страни поставио 3 холограма: у Палати „Касина“ у Врднику, некадашњој вили управе рудника мрког угља, на Спомен обележју „Сремски фронт“ у Адашевцима, најзначајнијем монументалном споменику на нашим просторима који је посвећен Другом светском рату, и у Царској палати у Сремској Митровици. Поред холограма, израдили смо апликације за проширену и виртуелни стварност. Са српске стране, то су апликације за проширену стварност о Фрушкогорским манастирима и Спомен обележју „Сремски фронт“, и апликација за виртуелну стварност о Царској палати.  Затим, ту су и мултимедијални аудио водичи, интерактивни тотеми, веб портал…”, навела је директорица.
Пре приказивања промотивног филма, обратиле су се и Марија Будимир, шефица одсека за туризам и културу Вуковарско-сријемске жупаније и Рујана Бушић Српак, директорица Туристичког уреда у Туристичкој заједници Вуковарско-сријемске жупаније, док је о пројекту говорила Магдалена Парат, менаџерка пројекта, представница Вуковарско-сријемске жупаније. Туристичку организацију Војводине представљала је Данијела Јокановић, која се такође обратила присутнима.

Завршна конференција пројекта „Agrinno“ одржана је у Сегедину.
На затварајућој конференцији, Видосава Ендерић је истакла је задовољство сарадње са свим партнерима на пројекту. „Управо захваљујући доброј сарадњи, написан је и поднет нови предлог пројектне идеје АГРИНО 2 у оквиру другог позива ИНТЕРЕГ ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска – Србија. Очекује нас нова европска буџетска перспектива у периоду од 2021. до 2027. године,  треба да будемо спремни са новим предлозима пројектних идеја како би на тај начин допринели развоју како пољопривреде, као најразвијеније привредне гране у Војводини, тако и осталих привредних грана“, рекла је директорица и нагласила важност коришћења бесповратних средстава кроз писање ЕУ пројеката.
Поред  директорице Фонда, на затварајућој конференцији обратили су се и партнери на пројекту из Непрофитног д.о.о. за развој Жупаније Чонград,  Предраг Рајић пројектни менаџер пројекта АГРИНО из Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, и др Јанко Червенски испред Института за ратарство и повртарство.
На конференцији су представљени резултати пројекта. Међу резултатима, истичу се  најсавременији пластеници на огледном пољу Института за ратарство и повртарство и у средњим пољопривредним школама у Футогу, Руми и Вршцу. Поред пластеника, основани су инкубатори, а одржане су и бројне радионице на тему „Узгој биљака у окућницама“. Партнери из Мађарске су успешно организовали радионице на тему „Производња хране и пласирање на тржиште“. Пројекат АГРИНО представио се и на 86. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, где су посетиоци имали прилике да се упознају не само са овим пројектом, већ су могли да се информишу и о ЕУ програмима који су доступни Републици Србији, а самим тим и Војводини.
Крајем септембра одржана је и конференција у оквиру пројекта на тему „Иновативан приступ у пољопривреди“.