Одржан округли сто „Јачање области пољопривреде – изазови и могућности за финансирање у функцији подизања квалитета“ у оквиру ЈУСК Европске неделје квалитета 2015

На Факултету техничких наука (ФТН), Нови Сад, 19. и 20. новембра 2015. године, одржана је конференција са међународним учешћем – ЈУСК Европска недеља квалитета 2015, под мотом „Квалитет – Емоција – Инспирација“, коју су заједнички организовали Јединствено удружење Србије за квалитет (ЈУСК), Београд, Факултет техничких наука (ФТН), Нови Сад, Фонд „Европски послови’’ АП Војводине, Информативни центар за стандардизацију и сертификацију (БСQ), Нови Сад, и Европска организација за квалитет (ЕОQ), Брисел, а под окриљем „OPEN DAYS 2015“ на локалном нивоу.

Конференцију су отворили проф. др Драган Шешлија, продекан за науку и међународну сарадњу на ФТН и проф. др Бојан Лалић, директор Департмана за индустријско инжињерство и менаџмент на ФТН, док је уводно предавање на тему „Значај квалитета и безбедности хране у процесу приступања ЕУ“ одржао др Ласло Вајда, некадашњи шеф оделјења за координацију са ЕУ у Министарству полјопривреде Мађарске и председник Радне групе за полјопривреду у оквиру Мађарског националног комитета Европске организације за квалитет.

У оквиру поменуте конференције, 20. новембра 2015. године, одржан је округли сто „Јачање области полјопривреде – изазови и могућности за финансирање у функцији подизања квалитета“.

Присутне је поздравио Синиша Лазић, директор Фонда “Европски послови” АП Војводине, који је по питању ИПА програма за рурални развој (ИПАРД), истакао да је Европска комисија званично прихватила документ који дефинише начин на који ће се пружати подршка становницима руралних подручја, тзв. ИПАРД ИИ програм и определила 175 милиона евра за његову реализацију. Програм треба допринесе повећању продуктивности и конкурентности, усклађивању са стандардима ЕУ, прилагођавању захтевима домаћег и иностраног тржишта, као и диверзификацији и развоју економских активности и побољшању квалитета живота у руралним подручјима.

Др Ласло Вајда, некадашњи шеф оделјења за координацију са ЕУ у Министарству полјопривреде Мађарске је говорио на тему„Подршка политици квалитета у ЕУ (пример државе: Мађарска)“ и изнео своја искуства везана за Специјални претприступни програм помоћи пољопривреди и руралном развоју (САПАРД) у време када је Мађарска била у процесу прикључивања ЕУ.

Проф. др Горан Стојановић, заменик покрајинског секретара за науку и технолошки развој, је говорећи на тему „Синергија у области пољопривреде, ИКТ и научно-технолошког развоја“ укратко представио делатности надлежног секретаријата и капацитете АП Војводине у области ИКТ, посебно истакавши пројекат ФРАЦТАЛС (Футуре Интернет Енаблед Агрицултурал Апплицатионс), у оквиру ФП7 програма, који је намењен финансирању малих и средњих предузећа из области информационих технологија за развијање апликативних софтвера за сектор пољопривреде, и БиоСенс центар, истраживачко-развојни институт за информационе технологије биосистема на Универзитету у Новом Саду.

Горан Васић, директор Гаранцијског фонда АП Војводине, је говорећи на тему „Подршка Гаранцијског фонда АПВ у области пољопривреде и руралног развоја“ представио кредитне линије у области пољопривреде, као што су кредит за куповину пољопривредне механизације и опреме, кредит за куповину пољопривредног земљишта, кредити за предузетнице и власнице малих предузећа, кредити за радно неактивне жене, кредит за монтажне силосе, и кредитна линија за набавку опреме потребне за прераду биомасе у циљу производње енергије, и истакао потребу за сарадњом свих нивоа власти са локалном самоуправом.

Дражен Ловрић, саветник за економске односе у Фонду „Европски послови“ АП Војводине, је говорећи на тему „Регионални развој кроз ЕУ фондове“ истакао да је Војводина упоставила добру сарадњу са бројим европским регионима и да је постигла значајне успехе по питању европских пројеката. Као пример, Дражен Ловрић је истакао подршку Аустрије за Програм привредног развоја АП Војводине, затим пројекат „Waterways Forward“, у оквиру програма „ИНТЕРРЕГ ИВ Ц“, у којем су међу партнери на пројекту били Фонд „Европски послови“ АП Војводине и ЈВП „Воде Војводине“ Нови Сад. Дражен Ловрић се такође осврнуо на програме ЕУ доступе Србији, као што су Инструмент за претприступну помоћ (ИПА), „ХОРИЗОН 2020“, „COSME“ и Дунавски транснационални програм.

Проф. др Саша Бошњак, продекан на Економском факултету у Суботици, је говорећи на тему„Европски пројекти у очуванју квалитета животне средине“ , представио пројекат „Подршка животној средини без алергена – САФЕ“, који су успешно реализовали Фонд „Европски послови“ АП Војводине, Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, Град Сомбор и Локална самоуправа Баја (Мађарска). О успеху пројекта сведочи чињеница да је пројекат уврштен у Каталог пројеката у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија, затим у „Завршном евалуционом извештају“ пројекат се нашао међу 8 примера најбоље праксе у програмском периоду од 2007. до 2013. године у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија од укупно 200 пројеката, а у оквиру публикације „Примери добре сарадње“ Заједничког техничког секретаријата ИПА Програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија нашао се међу 18 пројеката као најбољи примери добре пројектне сарадње у периоду од 2007. до 2013. године.

Проф. др Дејан Крчмар са Катедре за хемијску технологију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду, је говорићи на тему „Седимент као ђубриво у пољопривреди – изазови и могућности“, истакао економску и еколошку вредност седимента, предности примене седимента у пољопривреди, као и потребу за измуљивањем. Као пример навео је измуљивање реке Јегричка, у оквиру пројекта „Еколошко управљање водама у равничарским пределима“, који је успешно спроведен у сарадњи Фонда „Европски послови“ АП Војводине, ЈВП „Воде Војводине“ Нови Сад и Управе за водопривреду за подручје Доња Тиса (АТИ-ВИЗИГ, Сегедин, Мађарска) и који се такође у публикацији „Примери добре сарадње“ Заједничког техничког секретаријата ИПА Програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија нашао међу 18 пројеката као најбољи примери добре пројектне сарадње у периоду од 2007. до 2013. године.