Округли сто „Регионално учешће у процесу доношења одлука у Европској унији – Која је улога региона?“ у Европском парламенту
Истраживачки сервис Европског парламента организовао је округли сто „Регионално учешће у доношењу одлука у Европској унији – Која је улога региона?“ 19.04.2016. године у Европском парламенту. На панел дискусији су говорили: Рамон Луиз Валкарцел Сисо, члан Европског парламента, Мерцедес Бресо, чланица Европског парламента, Карл Хајнц Ламберц, први потпредседник Комитета региона, проф. др Тереза Фреикес, професор уставног права, Аутономни универзитет Барселоне, Лаура Тилиндите, аналитичар политика, Одељење за грађанске политике, Истраживачки центар Европског парламента. Модератор је био Хесус Кармона Нуњез, шеф Одељења за грађанске политике, Истраживачки центар Европског парламента.
Сисо је започео своје излагање подвлачећи чињеницу да је након избора за Европски парламент 2014. године, to исто тело по први пут изабрало председника Европске комисије, с тим да су ти избори били под притиском кризе која је започела 2007. године и која је показала да ЕУ мора да доноси и тешке одлуке, поготово када се смењује једна криза за другом (миграције, криза у Украјини, економска криза, ситуација у Грчкој и Великој Британији). Сисо је напоменуо да се ЕУ до сада никад није борила са толико криза истовремено, а у исто време код грађана је присутно одуство интереса за стање на европском нивоу, уз општу перцепцију хаоса, која се може променити бољом информисаношћу и транспарентношћу рада. Подвукао је и да се одређене одлуке лоше спроводе, мислећи на дистрибуцију избеглица и миграната у складу са дефинисаним квотама, што ће резултирати тиме да ће политичке странке које спадају у категорију популистичких и евроскептичних добити на популарности. Подвукао је да су градови и регије највише погођени избегличком кризом, а да ће се њиховим већим укљућивањем у процес доношења одлука оснажити и сама ЕУ, која ће само добити на легитимности. Напоменуо је да је од значаја споразум о сарадњи који су потписали Европски парламент и Комитет региона који омогућава да се саслушају они који имплементирају правне тековине ЕУ на терену. Сисо је закључио да у ситуацији када локални и регионални ниво имплементира најмање 70% законодавства ЕУ на терену, морају постојати јасни механизми учешћа регија у процесу доношења правних тековина ЕУ, али и у његовом тумачењу.
Бресо је поновила значај приниципа супсидијарности и фундаменталне улоге локалних и регионалних власти, које могу да допринесу постизању пуног легитимитета и одговорности свих актера у процесу доношења одлука. Потребно је да се регије активно укључе у креирање политика, а као пример је навела кохезиону политику. Више демократије и дијалога је у суштити корист коју има укупна јавност. Истакла је да је улога региона дефинисана у стратешком документу Европа 2020, али и јавним и приватним инвестицијама, урбаном развоју, територијалној сарадњи, макрорегионалним стратегијама. Она је нагласила да је најважније да региони буду укључени у процес креирања, али и ревизију политика ЕУ, јер је to једини начин да се дође до пуне примене принципа супсидијарности.
Ламбер је почео излагање тезом да је најважније пронаћи нову везу између грађана и ЕУ. Истакао је да је он промотер ЕУ, али да нешто коренито мора да се промени у начину рада. Мора постојати више ентузијазма међу кључним играчима, иначе ни један инструмент неће помоћи у решавању проблема. Нагласио је да се морају имати ефикасни резултати на свим нивоима, али мора се повратити поверење у управљачке структуре. Да би се решили конкретни проблеми на терену, мора бити координације, позиције и поруке и to на свим нивоима управљања. Закључио је да комуникација и сарадња регионалних и националних парламената води ка бољој имплементацији предложених механизама.
Фреикес је нагласила да сарадња између различитих нивоа власти постоји, али да она мора бити много комплекснија. Сматра да Уговор из Лисабона служи као Устав ЕУ, али и да треба да знамо на који начин се женевска Конвенција о избеглицама примењује у европским регијама. Она је закључила да су политичке структуре у Европи у парадоксалној ситуацији, јер грађани очекују да политичари нађу решења за велика питања која оптерећују савремену Европу, а са друге стране поверење у политичаре пада или га уопште нема.
Тилиндите, ауторка студије, је нагласила значај локалних и регионалних власти, посебно у светлу њихове легитимности, близине грађанима и ефективности рада. Негативна страна већег укључивања регија у процес доношења регулативе би могло бити додатно успоравање процеса усвајања новог законодавства. Од 75 региона са законодавном влашћу у 8 држава чланица, уочени су следећи изазови у примени принципа супсидијарности: мањак стручног кадра, кратки рокови за достављање законодавних предлога, одуство директне комуникације са институцијама ЕУ, мањак капацитета за стварање мрежа и све видљивији нестанак иницијалног ентузијазма у примени именованог принципа. Закључила је да нас супсидијарност позива да озбиљно размислимо о најкомпетентнијем нивоу управљања у конкреној ситуацији: европском, националном, регионалном или локалном нивоу.
