Састанак Комесарке Крету и регионалних канцеларија

Европска комесарка за регионалну политику Корина Крету састала се са представницима регионалних канцеларија у Бриселу 17. маја 2016. Теме треће састанка биле су биле миграције, Урбана агенда и поједностављење за кориснике ЕУ фондова и будуће Кохезионе политике након 2020. Комесарка је посебно била заитересована да чује о искуствима региона из праксе, изазовима са којима се срећу као и решењима проблема.
Комесарка је истакла да је приоритет имплементација дугорочних мера које треба да помогну интеграцију миграната и избеглица у урбаним областима. Десет тематских циљева је дефинисано 2015. године, а експлицитни приоритет интеграције миграната би могла бити ставка у Европском регионални развојни фонд (ЕРДФ) и Социјалном фонду у наредном периоду.  Комесарка је нагласила да је Кохезиона политика флексибилна у односу на  изазове са којима се Европска унија суочава. Најавила је новину у Кохезионој политици, а to је да ће градови у будућности моћи да користе средства и да имају своје програме. Такође је најавила је да ће крајем маја бити потписани нови Амстердамски Пакт и Урбана Агенда у Холандији, који ће створити оквир за градове да имплементирају европске политике и законодавство, боље користе средства ЕУ и размењују искуства. Она је потвдила да ће додатна средства бити инвестирана у урбаним областима. Финансијска средства за подршку градовима су вредна око 100 милијарди евра из ЕРРФи биће инвестирана у периоду од 2014. до 2020. године. Комесарка је као главни циљ свог мандата дефинисала поједностављивање Кохезионе политике, која је сложена и компликована, са више од сто смерница на европском нивоу, укључујући и компликоване процедуре на националном нивоу. Комесарка је формирала дванаесточлану високу групу која треба да достави конкретне резултате, посебно коришћењем добре праксе на основу Јункеровог инвестиционог плана, који се описује као конкретан и једноставан. На овој теми, Европска комисија треба да ради са РЕГИ Комитетом Европског парламента, Комитетом региона и ЕУРОЦИТИЕС.
Примере добре праксе су представили региони Штокхолм и Берлин, са пројектима који су реализовани у сфери интеграције миграната и избеглица у друштво и на тржиште рада. Закључци су да је брза интеграција на тржишту рада најважнија за успех политике интеграције, као и спровођење комуникационих метода који су познати новопридошлима. Очекивања многих се односе на поједностављивање будуће Кохезионе политике, која ће бити приоритет током ове и наредне године. Комесарка је нагласила да је миграција европски проблем и да је Европска комисија спремна да помогне, као и да су политички приоритети у ЕУ промењени. Фондови Европске уније могу да помогну у кризним ситуацијама, као што је био случај са Италијом и Грчком, као и стварање Фонда за миграције и интеграције. Циљ је да се спроведу дугорочне мере које ће омогућити интеграцију миграната, посебно у урбаним срединама. Политике треба да се односе на решавање сиромаштва у урбаним срединама, пошто ће велики број миграната остати у Европи, узимајући у обзир ситуацију у њиховим земљама порекла. Комисија ће радити на промени оперативних програма, посебно у Италији и Грчкој, тако да могу да се имплементирају мере које се односе на мигранте и избеглице. Све државе чланице треба да дефинишу шта је оно што желе да промене. Комесарка је рекла да је потребна синергија између урбане и руралне политике.

Мадлен Цхарyсзак представник региона Штокхолм у Бриселу, представила је пројекат који се односи на интеграцију миграната у Штокхолму. Око 35 000 малолетника без пратње је дошло у Шведску прошле године, а многи су се настанили у региону Штокхолма, што је створило мањак јединица за стамбено збрињавање. Брзо интегрисање на тржишту рада је од најважнијег значаја за успех политике интеграције. Ово је урађено тако што је спроведен пројекат „YФИ“, путем којег су понуђени курсеви језика и професионално усмерење у оквиру професија које се траже на тржишту рада.

Комесарка је истакла успех шведског система, који може зауставити радикализацију, стварање грађана другог реда, избећи стварање гета и сегрегације, међутим, коментари представника руралних области из Шведске су се односили на чињенице да мигранти често напуштају руралне средине и одлазе у урбане, као и да је потребно осам година да би се интегрисали на тржиште рада.

Искуства из Француске је представио Николас Лете шеф Делегације Оверњ-Рон-Алпи. Истакао је процес који је везан за  промене у структури француских регија, којих има мање, и стварање система у којем корисници треба да се фокусирају на конкретне пројекте, а не на процедуре, примењујући принцип пропорционалности. Јасна разлика треба да се направи између грешака и превара, уз више поверења на националном нивоу и делегирања управљања од стране Европске комисије ка државама чланицама. Комесарка је додала да је проценат грешке током 2014. године износио 6,1%, а превара 0,55%, уз to да жели да види боље законодавство и  управљање након 2020. Закључила је тиме да је срећна што види успехе Регионалне политике у Пољској, са око 100 милијарди евра који су већ инвестирани, а који су потпуно променили ову земљу.

Више информација:  http://ec.europa.eu/regional_policy/en/newsroom/news/2016/05/17-05-2016-meeting-with-commissioner-cretu-and-regional-offices