Са округлог стола „Сарадња цивилног и јавног сектора“
У Музеју савремене уметности Војводине, Антена Деск Креативна Европа Србија у сарадњи са Музејом савремене уметности Војводине организовали су округли сто са темом „Сарадња цивилног и јавног сектора“. На округлом столу говорили су Димитрије Тадић, шеф Деска Креативна Европа Србија и представник Министарства културе и информисања Републике Србије, Александар Милосављевић, управник Српског народног позоришта и Зоран Пантелић, испред организације Куда.орг. Учеснике и домаћине скупа поздравио је Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање.
Циљ разговора је утврђивање могућих видова сарадње између цивилног и јавног сектора у области културе, узимајући у обзир актуелно економско – друштвено стање у држави и окружењу, посматрано и кроз призму финансирања пројеката из културе кроз међународне фондове.
Тим поводом у свом обраћању, секретар Грујић је рекао да будућност у култури лежи управо у иницијативи и сарадњи цивилног и јавног сектора, ако се узме у обзир чињеница да је буџет све мањи.
„Данас, на крају 2015. године сумирамо постигнуте резултате у овој години и са разлогом можемо рећи да они нису лоши, али да ће нам следећа буџетска година бити далеко рестриктивнија“, истакао је Грујић и додао да „to значи да сарадња ова два сектора јесте нешто, што нам предстоји и што треба да донесе резултате и зато одржавање оваквих скупова сматрам неком врстом упутства за даља деловања у приближавању сарадње“, закључио је секретар Грујић.
Димитерије Тадић је подсетио да је Деск Креативна Европа, и Антена као покрајинска канцеларија за програме Креативне Европе ту да помогне развоју и цивилног сектора са квалитетним и добрим пројектима. Однос у сарадњи ова два сектора је вечна тема, јер увек актуелан, са једне стране јавни „ушушкан“ сектор, док са друге стране креативан и активан цивилни сектор. У Србији, истакао је Тадић, цивилни сектор је изузетан у областима визуелне уметности и музике у толикој мери да је на некој скали ангажованости много више него из књижевности. Самим тим га ми у некој мери и подржавамо.
Зоран Пантелић, испред организације Куда.орг. је рекао да се његова организација, као цивилни сектор јавља на конкурсе и реализује неке пројекте, али када се говори о односу ова два сектора, причамо о пакету трошкова који имају обе стране. Управо због тога је потребно оснажити и приближити ту сарадњу, јер корпус културе јесте уметност, уметничка продукција у односу на културу и сматрам, нагласио је Пантелић, да они који се баве темом уметности и уметничке продукције су у угроженијем положају данас. Модел Креативна Европа јесте заправо питање шта ми хоћемо да промовишемо и ту треба направити селекцију, јер to зависи од нас.
Александар Милосављевић је као управник институције културе, која се субвенционише из буџета рекао да не постоји култура уколико нема културне политике државе, која ће одредити приоритете, а шта је to потребно да би имали културу је тема, која отвара низ проблема. Примера ради, данас се једна Opera не може поставити на сцену ако немате десет милиона динара, а за рад позоришта на годишњем нивоу, свих позиција и драме и балета се добије врло мало средстава. Дакле, прича је јасна да уколико нема сарадње са цивилним, односно, приватним сектором, онда нема ни реализације значајних пројеката било ког театра.
