Интервју из „Данас-а“, објављен 16. августа, Предраг Новиков, директор КЕП-а

Србију не могу да вуку само Војводина и Београд

Војводина је већ данас, кроз бројне активности и чланства у релевантним институцијама, присутна у Бриселу, Паризу, Лондону, Бечу, Будимпешти… По својој природи, менталитету, стандардима и уважавању различитости ми осећамо да већ јесмо део европске цивилизације. У ствари, ми никуда и не идемо, већ само треба да схватимо да ми ту већ јесмо. И зато је и логичан следећи корак и обављање оног посла који је урадило преко 200 других регија широм европског континента, тј. отварање свог представништва у Бриселу. Ми не треба да стално измишљамо топлу воду, интерес Војводине као и других регија у нашој земљи је да буде на месту где се доносе одлуке. У протеклим деценијама смо видели како to изгледа када око себе подигнемо барикаде, када постанемо „и најстарији и најпаметнији“ и када лоше проценимо и свет око себе, али и сопствене снаге – каже Предраг Новиков, директор Канцеларије за европске послове Извршног већа Аутономне Покрајине Војводине.

Свет се не врти око нас

-Током каријере радили сте у области финансијских тржишта и инвестиција у највећој канадској банци у Ванкуверу, а потом и као дипломата у Јапану. Како ми to изгледамо са Запада и са Истока и како нас свет стварно види? – Ми патимо од осећаја превелике важности и верујемо да се свет само око нас врти, док смо у стварности често само периферна тема или залог око којег се већи испипавају. to, наравно, не значи да треба да спустимо главу и клонемо духом, већ да реалније меримо сопствене домете, да не срљамо олако у конфликте, да избегавамо фаталистичке ставове и прејаке речи, да пажљивије градимо партнерства, да имамо снаге да учимо од других и да покушамо да своје интересе уклопимо у интересе већих земаља.

-Бити на лицу места и имати целовитији увид у пројекте у које би одлазио новац из разних издашних европских фондова, уз културно и политичко лобирање за Војводину и Србију, најчешћи су аргументи војвођанских званичника за одбрану идеје о бриселском офису. Када ће, заправо, Војводина отворити своје представништво у Бриселу? – Полазећи од ставова највиших државних функционера да ће земља постати званични кандидат за чланство у ЕУ у наредној години, ми верујемо да је управо to моменат и за нашу канцеларију у Бриселу. Протеклу годину искористили смо за припреме и могу рећи да смо и технички и административно већ спремни. Наравно, већ данас упућујемо јасну поруку да ће врата Канцеларије бити отворена и за наше колеге из свих делова, а посебно будућих регија наше земље.

-У Војводину је од 2000. године ушло 3,3 милијарде страних инвестиција, на основу којих је запослено 38.000 људи. Зашто је овде реализован највећи део страних инвестиција у нашој земљи и која је улога КЕП-а у томе? – Резултат није дошао сам од себе, већ је део стратешке одлуке и организованог напора да се окренемо будућности. Извршно веће је зато формирало и релевантне институције како би се to опредељење и реализовало. Ми данас имамо Канцеларију за европске послове, Фонд за развој, Фонд за капиталне инвестиције, Гаранцијски фонд, Фонд за привлачење инвестиција и друге. И свака од ових институција представља карику која у својој области ради на отварању нових шанси за брзи и успешнији укупан економско-социјални развој. И ту нико није најважнији, ми смо део једног тима и имамо исту мисију, а to је да донесемо добро нашим суграђанима. Не желимо да пропустимо ниједну шансу која нам се пружа и зато се за капитал такмичимо како у регији тако и на међународном плану. Земље у суседству су наши партнери, али и конкуренти. И ниједна дестинација није далеко да је обиђемо уколико тамо можемо успоставити везе које ће донети нове инвестиције, нове пројекте и нове шансе за наше грађане.

-Војводина је чланица Института европских регија у Салцбургу. За десетак дана ви ћете на конференцији на којој ће учествовати и министри европских земаља као и бројни привредници, представити Војводину. Шта рећи у најави овог догађаја? – Канцеларија за европске послове је од 2006. године члан ове значајне институције која окупља регије и градове широм нашег континента. За десетак дана са нашим европским партнерима разговараћемо о модалитетима финансирања инфраструктурних пројеката, о европским пројектима прекограничне сарадње и о реализацији програма из области технолошког развоја. Овогодишња конференција биће добра шанса да се Војводина поново представи као поуздан партнер и сигурна локација за директне инвестиције.

-У медијима је најављено да постоје велике шансе да преко КЕП-а и ЈП Воде Војводине Нови Сад следеће године постане домаћин Светске конференције о каналима. У чему је значај ове иницијативе? – Војводина свакако има изузетан водни потенцијал и разгранату али не довољно искоришћену каналску мрежу. Верујем да обнављање и модернизација водних токова и каналске мреже може сигурно дати нови импулс јачању како привреде тако и туризма, пољопривреде и развоју малих средина на сливовима и преводницама река и канала. По нашем мишљењу, овде лежи шанса да са партнерима са којима сам разговарао из Холандије, Велике Британије, Ирске, Шведске и Норвешке, најбоља искуства имплементирамо и код нас. Зато смо урадили и пројекат са којим наступамо према европским фондовима, а у оквиру њега желимо да се кандидујемо и за организацију Светске конференције о каналима следеће године. На тај начин бисмо добили нова знања, представили своје потенцијале и привукли пажњу како инвеститора тако и администрације земаља широм Европе. Наравно, жеља ми је да се у организацију укључе релевантна министарства и институције са републичког нивоа као и да се у оквиру Конференције представе и потенцијали Ђердапа и других локација у земљи.

-Средином октобра учествоваћете у Бриселу на великој манифестацији која под именом „Open Days“ окупља преко 200 регија из целе Европе. Колико је Војводина на таквим скуповима третирана као равноправан члан Европе регија? – С поносом могу рећи да смо, на основу административног капацитета који имамо, за веома кратко време потписали споразуме о сарадњи са регијама из Италије, Аустрије, Немачке, Словачке, Мађарске, Румуније… У току смо разговора са колегама из Шведске, Француске, Шпаније… И to је војвођански пут, пут којим отварамо простор за нове инвестиције и сарадњу у областима од спорта преко културе и образовања до технолошког развоја. И сви ти партнери које сам поменуо сигурно нису са нама из пуке жеље да помогну, већ ту виде свој интерес, и to је добро. И надам се да ће се у земљи што пре формирати и друге регије, јер земља не може да функционише ако има само два мотора, Војводину и Београд.

-Колико Војводина користи шансе за привлачење европских фондова за развој прекограничне сарадње и каква су искуства војвођанског КЕП-а у преношењу искустава или „прављењу пелцера“ по општинама централне Србије у обуци локалне самоуправе за конкурисање код европских ИПА фондова? – У погледу коришћења претприступних фондова ЕУ, Војводина је свакако лидер у земљи. У протеклом периоду на територији Покрајине реализовали смо на десетине пројеката, али жеља нам је да своја искуства и знања пружимо и другим деловима земље. Војвођански пелцер желимо да пребацимо и другде. На обуци у нашој канцеларији су били и представници Ниша, Крагујевца, Ужица, Шапца, Деспотовца, Лебана, Власотинца, Димитровграда, Голупца, Медвеђе и други. Ту су нам помогле и колеге из Канцеларије за придруживање ЕУ на државном нивоу. Такође, градоначелнике са југа земље водили смо и у Брисел где смо им отворили врата, како европских институција тако и представништава наших регионалних партнера. Уопште гледано, највећи изазов коришћења ЕУ средстава је недостатак обучене администрације на локалу, која зна језике и познаје прилично компликоване процедуре. Европски фондови су велика развојна шанса, али уколико не будемо имали пројекте, онда та средства нећемо искористити. Уместо подршке европеизацији „у начелу“ треба прећи „на појединости“, јер ако немате пројекте, онда немате ни инструмент да на ефикасан начин помогнете развој своје средине. Уместо велике помпе и великих речи, овај посао се завршава методичним, упорним и систематским радом.