Интервју из „Дневника“, објављен 16. јула: Предраг Новиков, директор КЕП-а
Новац из фондова ЕУ не стиже на кукњаву
Представници три локалне самоуправе у Војводини које буду имале најбоље идеје за развојене акционе планове моћи ће да се крајем године у Италији упознају с радом локалних акционих група за рурални развој, најавили су јуче Руђеро Табоси из Министарства за економски развој Италије и директор Канцеларије за европске послове Извршног већа АПВ Предраг Новиков. – Циљ пројекта је да се најбоља искуства из земаља Европске уније пренесу и у Војводину. Јер, ако се у локалним срединама не буду формирале акционе групе, оне ће тешко привући паре из претприступних фондова ЕУ – образложио је Новиков за „Дневник”, упозоривши да су нове чланице ЕУ искористиле мање од 30 одсто новца из фондова која су им била на располагању.
Шта градови и општине у Покрајини треба да ураде како би оптимално могли да користе новац из европских фондова?
– Верујем да је неопходно да се хитно на нивоу општина и градова формирају развојни тимови који ће се бавити припремом и реализацијом развојних активности, као и коришћењем средстава из европских фондова. Уколико се to не учини, ризикујемо да замашан део већ опредељених пара остане неискоришћен. Општине које буду активније имаће и више шанси да на конкретан начин привуку нове инвестиције. Рецимо, када је у питању Нови Сад, нова управа ће морати да се суочи са знатним изазовима како би се град што пре опоравио од шока који је преживео. Наслеђени су огромни дугови, успорен је долазак страних производних инвестиција, а град је заузео и позицију на самом зачељу по коришћењу европских фондова. Ипак, Нови Сад је велики град и верујем да ће брзо ухватити европски корак, квалитетно презентовати своје капацитете и довести неопходан капитал. Иначе, очекујем да се и остали градови почетком октобра у Бриселу придруже АП Војводини на манифестацији “Open days”, која сваке године окупља више од две стотине регија широм континента. to је добра прилика за администрације са локалног нивоа да представе своје капацитете, да успоставе нове контакте и да доведу инвеститоре.
Након чланства у Британском краљевском институту за спољну политику из Лондона, Институту европских регија из Салцбурга, Европском институту из Брисела, као и Институту за спољну политику из Париза, Канцеларија за европске послове Извршног већа АП Војводине пре неколико дана постала је партнер и с Европским институтом за јавну администрацију из Мастрихта?
– Од посебног је значаја да наши представници буду на местима на којима се формирају ставови и доносе одлуке које на дужи рок могу утицати на наш економски и шири друштвени просперитет. Лобирати се, наиме, мора много пре него што неке одлуке буду уобличене, јер када значајне институције и велике земље једном заузму став, прецес њиховог ревидирања постаје изузетно комплексан, а често и немогућ. Зато је наш интерес да од почетка будемо укључени у процес креирања одлука које се и нас дотичу и профилишемо свој интерес, или да отежамо усвајање решења које могу бити у супротности с нашим стратешким опредељењима. Наравно, нереално је очекивати да у већини од ових институција ми можемо увек имати кључну реч, али већ и само наше присуство тамо руши негативан имиџ који је остао из времена које је за нама и које још скупо плаћамо.
Стратешко опредељење ка ЕУ више није спорно, али да ли смо ми економски припремљени за тај пут?
– Најпре, велика је илузија и да ће паре “са Запада” стизати саме од себе чим ми завапимо за помоћ. Као што је велика илузија да смо ми веома значајни и да се свет само нама бави. Напротив, ми смо често тек периферна тема. Да невоља буде већа, током деведесетих наша су препознатљивост углавном били сукоби и страдања. На тај начин овај је простор идентификован као немирно и несигурно подручје. Због тога је и прилив страних инвестиција још увек недовољан и управо због тога је од неизмерне важности да се наша позитивна прича пробије до што више утицајних места. Србија је мала земља у развоју, са веома ниским БДП-ом и ограниченим унутрашњим тржиштем. Стога морамо да пажљиво бирамо своје кораке, јер ток капитала усмеравају земље са далеко већом економском и политичком моћи. Ви можете да поједине земље волите или мрзите, али због нас самих, због просперитета грађана, морамо имати снаге да одмеримо своје реалне домете и да свој интерес покушамо да уклопимо у интерес великих светских зупчаника. Зато ми толико и причамо о ЕУ, јер је она једини рационалан оквир за дугорочно остварење наших интереса, за јачу економију и за виши стандард становништва. Са јасном развојном, европском стратегијом ми можемо да покренемо нов замајац, можемо да упослимо људе и многима дамо шансу на коју толико дуго чекају.
Где ће бити Војводина у тој причи?
– Поносан сам да смо за веома кратко време, у координацији са Канцеларијом за европске интеграције Владе Србије, као и са министарствима спољних послова и економије, створили партнерску мрежу са регијама широм континента. Војводина данас има отворена врата у кључним европским престоницама, али на обуци код нас су били и Димитровград и Ниш, и Деспотовац и Ужице, и Власотинце и Лебане, и Медвеђа и Шабац… Колегама из других делова земље смо представили предности регионализације. Јер, Војводина данас има далеко веће развојне шансе управо због изграђених институција које на конкретан нацин утичу на наше економске перформансе. Зашто, рецимо, нишки или крагујевачки регион сутра не би могли да имају развојне фондове, фондове за капиталне инвестиције или своје канцеларије за европске послове? Не треба да увек измишљамо топлу воду; добре ствари без срама треба ископирати. Приближавање ЕУ је на највишем државном нивоу означено као стратешки приоритет наше земље, док је регионална политика у европским оквирима означена као један од стубова развоје политике саме Уније. Зато не можете тврдити да сте за Европу а против региона. to напросто не иде и због саме чињенице да се и највећи део европских фондова дистрибуира управо преко региона. По овом питању Војводина јесте лидер, али уколико национални ниво настави са “интензивним чекањем” и одуговлачењем, тиме ће и наше шансе за ефикасно коришћење фондова бити далеко мање.
