Kratak istorijat EU
Kako je nastala Evropska unija
Evropska zajednica je nastala kao proizvod nastojanja da se uspostavi trajan mir i stabilnost u Evropi. Evropski federalista Žan Mone (Jean Monnet) ubedio je ministra spoljnih poslova Francuske da 9. maja 1950. godine da predloži da se nemačko-francuska proizvodnja uglja i čelika stavi pod zajedničku kontrolu u okviru organizacije koja će biti otvorena i za druge države.
Osnovni ciljevi iza ove ideje su bili:
- a. Kontrolisanje tržišta i proizvodnje uglja i čelika
- b. Izgradnja međusobnog poverenja nakon II Svetskog rata
- c. Kontrolisanje industrije naoružanja
Istorijski najznačajniji datumi:
Bregzit
Posle 47. godina članstva, Ujedinjeno Kraljevstvo je 2020. godine napustilo Evropski uniju - jedinstveno tržište i carinsku uniju.
2020.
Šesto proširenje
Hrvatska postaje 28. članica Evropske unije 2013. godine.
2013.
Lisabonski ugovor
Lisabonski ugovor stupa na snagu 2009. godine. Najbitnije izmene koje Ugovor donosi su dve nove funkcije unutar institucionalnog sistema Evropske unije: Predsednik Evropskog saveta i Visoki predstavnik Unije u oblasti spoljne politike i politike bezbednosti u cilju jačanja pozicije Evropske unije na međunarodnoj sceni.
2009.
Peto proširenje - drugi deo
Rumunija i Bugarska postaju članice Evropske unije 2007. godine.
2007.
Veliko proširenje 2004. godine
Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka postaju članice Evropske unije.
2004.
Ugovor iz Nice
Ugovor iz Nice iz 2003. godine priprema veliko proširenje sa 10 novih zemalja članica. Nastaje ideja o Ustavu Evropske unije.
2003.
Uvođenje Evra
Evro postaje zvanična valuta u Evropskoj uniji 2002. godine.
2002.
Ugovor iz Amsterdama
Ugovor iz Amsterdama iz 1999. godine uvodi obavezu zajednicama za povećanje stope zaposlenosti, kao i stvaranje jedinstva između zemalja članica u oblasti zaštite osnovnih ljudskih prava, svake vrste slobode i bezbednosti evropskih građana.
1999.
Četvrto proširenje
Austrija, Finska i Švedska se priključuju Evropskoj uniji 1995. godine. Istovremeno na snagu stupa i Šengenski sporazum koji ukida granice među zemljama potpisnicama, a EU dobija ovlašćenja u oblasti imigracije, kontrole spoljnih granica šengenske zone i odobravanja viza i azila građanima drugih zemalja.
1995.
Ugovor iz Mastrihta
Ugovorom iz Mastrihta su 1993. godine sve tri zajednice spojene u jednu pod nazivom Evropska unija. Osnovna ideja nove zajednice je stvaranje zajedničke spoljne, monetarne i bezbednosne politike. Tada nastaju i tri stuba EU:
- I stub: Zajednica;
- II stub: Zajednička spoljna i bezbednosna politika;
- III stub: Zajednička sudska i policijska saradnja u krivičnim stvarima.
1993.
Treće proširenje
Španija i Portugalija postaju članice Evropske unije 1986. godine, kada je donet i Jedinstveni evropski akt kojim parlament dobija veća ovlašćenja (1987. je stupio na snagu).
1986.
Drugo proširenje
Grčka se pridružuje zajednici 1981. godine.
1981.
Prvo proširenje
Do prvog proširenja dolazi 1973. godine, kada se Zajednici priključuju Danska, Irska i Velika Britanija. Norveška je trebala da se priključi Zajednici u ovom proširenju, ali je na referendumu glasano protiv pridruživanja.
1973.
Sporazum o spajanju izvršnih organa vlasti sve tri zajednice
Sporazum stupa na snagu 1967. godine (potpisan je 1965. godine) i sve tri zajednica dobijaju zajedničke organe: Komisija, Savet ministara i Parlament. Sedište institucija je u Briselu, Luksemburgu i Strazburu.
1967.
Rimski ugovori
Ubrzo je postalo izvesno da Zajednica za ugalj i čelik nije dovoljna, pa se 1958. godine osnivaju Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM). Ideja je bila napraviti zajedničko tržište koje omogućava slobodno kretanje robe, ljudi, kapitala i usluga, ukinuti trgovinska ograničenja, harmonizovati ekonomske i socijalne politike, kao i standardizovati carine, te pomoći nerazvijenim regionima država članica.
1958.
Evropska zajednica za ugalj i čelik
Evropska zajednica za ugalj i čelik, kao prvi vid ujedinjenja, nastala je 1952. godine. Ugovor je zaključen na 50 godina i prestao je da važi 2002. godine. Države osnivači prve Zajednice su: Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija.
1952.
Evropska unija danas ima 27 zemalja članica i preko 500 miliona stanovnika.
