Predstavljena studija o agroprehrambenom tehnološkom parku Vojvodine
Novi Sad, 31. avgust – U okviru posete delegacije italijanske regije Umbrija AP Vojvodini i Novom Sadu, u Izvršnom veću Vojvodine održana je prezentacija Studije izvodljivosti “Agroprehrambeni tehnološki park Vojvodine”, kojoj su prisustvovali pokrajinski sekretar za privredu Siniša Lazić, direktor Garancijskog fonda Goran Vasić, direktor Fonda za razvoj APV Mihajlo Brkić, direktor Kancelarije za evropske integracije Predrag Novikov, kao i predstavnici lokalnih samouprava. Otvarajući današnji skup, Siniša Lazić je istakao značaj uspešne privredne saradnje koja se odvija između Srbije i Vojvodine i italijanskih regija. – Današnji sastanak o uvođenju agroindustirijskih parkova u našoj zemlji predstavlja još jedan mali doprinos procesu približavanja Srbije, odnosno AP Vojvodine, Evropskoj uniji, rekao je Lazić. Suštinski interes Vojvodine je da uspostavi što kvalitetnije ekonomske odnose sa regijama u Evropskoj uniji, a to direktno pokazuje i ovaj projekat, istakao je Predrag Novikov, navodeći i da se ta saradnja odvija u okviru već potpisanih protokola. On je istakao da je podrška Italije veoma bitna u prenošenju iskustava koje su imali u izgradnji tehnoloških parkova i razvoju agencija. Kvalitet u ovoj saradnji je u tome što ljudi u opštinama mogu samostalno da iniciraju saradnju na bazi svojih projekata, naglasio je Novikov.
Marčelo Fratocchi iz Ministarstva za ekonomski razvoj Italije, izrazio je očekivanja da će rezultati ove opsežne studije brzo biti realizovani. On je ponovio da u Italiji veruju u regionalnu saradnju, te da je preduslov za to da regije budu autonomne u svom razvoju. Prema rečima gosta iz Italije, potrebno je da postoji centar koji će davati procene ekonomskog razvoja regija, kao i da se studije ovog tipa rade u saradnji sa zemljom u kojoj treba da se realizuju. On je istakao bitnost uvođenja sertifikata roba, što će pomoći našoj zemlji u uključivanju u Evropsku uniju. Fratocchi je ocenio da postoje i druge mogućnosti za saradnju, poput sajmova koji će se uskoro održati u pojedinim italijanskim regijama. Agroprehrambeni tehnološki Park 3A ( 3A-PTA) iz Umbrije angažovao se u izradi studije izvodljivosti u okviru institucionalnih odnosa pokrenutih između dve regije još 2005. godine. Studija izvodljivosti treba da omogući da zainteresovani iz agroindustrijskog kompleksa Italije investiraju u našu poljoprivredu, u skladu sa definisanim institucionalnim sporazumima. Studija izvodljivosti je jedan od projekata iz Programa I.Ne.P.S. (Italijansko usaglašeno planiranje u Srbiji ) Ministarstva za ekonomski razvoj Italije, sa ciljem da se podstakne realizacija projekta teritorijalne saradnje i razmene iskustava na bazi usaglašenog planiranja u AP Vojvodini.
Poseban razlog stvaranja jedne slične ustanove Agroprehrambenom tehnološkom parku 3A iz Umbrije u Vojvodini, je predodređenost Vojvodine za poljoprivrednu proizvodnju, želja proizvođača da uvedu “kulturu kvaliteta”, kako bi porasla vrednost proizvoda, kao i volja proizvođača da se udruže radi bolje pozicije na globalnom tržištu. Bitan je takođe odličan geografski položaj koji ima Srbija, putni koridori VI i X, kao i dobri ekonomski odnosi koje Srbija ima sa Ruskom Federaciom. Posebno je istaknut i značaj koji u okviru ovih aktivnosti ima Novosadski univerzitet, odnosno njegovi Poljoprivredni i Tehnološki fakultet. Studija izvodljivosti ima četri dela. Sadrži opis karakteristika ove teritorije, zatim aktivnosti koje su obavili operateri iz 3A-PTA u Vojvodini, analizu potreba ove regije, kao i pretpostavke za finansiranje studije. Sprovedena anketa u 35 preduzeća iz poljoprivredno prehrambenog sektora u Vojvodini, pokazala je koje su njihove potrebe i prioriteti kako bi se dostigli standardi zemalja Evropske unije, pogotovo u organskoj proizvodnji hrane. Rečeno je i da je velika komparativna prednost Vojvodine u visokom procentu nezagađenog zemljišta potrebnog za organsku proizvodnju, koji se kreće od 5-10 posto, dok je taj procenat u Italiji svega 1- 2 posto. Problem u Vojvodini predstavlja usitnjenost poljoprivrednog zemljišta, jer samo 5 posto parcela je veće od 10 hektara.
