Intervju Predraga Novikova, objavljen u “DNEVNIKU” 22. decembra

Evropeizaciju izmestiti iz ministarskih fotelja

Na nedavno u Novom Sadu održanom skupu posvećenom evropskim integracijama izneta je ocena da je ključan problem to što u Srbiji, zapravo, nema konsenzusa o tome da li je EU naša prioritetna aspiracija. Ipak, po oceni direktora Kancelarije za evropske poslove Izvršnog veća AP Vojvodine Predraga Novikova, ima problema i na drugim stranama. – Punog konsenzusa o bilo kojoj temi nikada nema i u tome nema ništa loše. Prirodno je da neki vuku napred dok mnogi, ustvari, nikuda ni ne vuku, već samo ne znaju ni gde će, ni kako će, i zato koče. Pokrajina Vojvodina je pokazala da zna i gde i kako. Ali sada se ispostavlja da na nekim drugim nivoima možda nema jasne predstave šta evropeizacija u suštini znači i šta konkretno treba da se uradi na tom planu – rekao je Novikov za „Dnevnik”. U tom kontekstu on napominje da se ne može pričati o ravnomernom razvoju i regionima a da se onda krše osnovni evropski princip subsidijarnosti, da se regionalne celine ništa ni ne pitaju, i da se od opština u užoj Srbiji traži da kreiraju evropske projekte, a da im se pri tome ni ne da šansa da izgrade svoje kapacitete. – Zašto je danas Vojvodina gotovo jedina evropska šansa za Niš, Užice i mnoge druge? Umesto lakih obećanja i mahanja nerealnim datumima i fondovima, dajte ljudima preciznu informaciju kada je rok, gde je formular, kako i kome da se aplicira… Zar nije ponižavajuće da i nama u Pokrajini tehničke informacije o fondovima i drugim razvojnim inicijativama puno brže i lakše stižu od partnera iz EU, nego od relevantne republičke institucije iz naše zemlje! Proces evropeizacije zato treba izmestiti iz ministarskih fotelja do običnog čoveka. Da li Kancelarija za evropske poslove PIV-a prerasta u svojevrsno Ministarstvo spoljnih poslova Vojvodine, kako to tvrdi deo opozicije? – Nije važno kako se mačka zove, već je važno da li lovi miševe. KEP prerasta u sve jači i pouzdaniji motor evropeizacije i regionalne saradnje, i Izvršno veće može na to biti ponosno. Pre nepune tri godine predsednik Pajtić i ja smo krenuli od ideje i jednog lista papira, samo sa skicom ciljeva koje želimo da ostvarimo. Danas imamo veliki broj realizovanih projekata i izgrađenu mrežu kontakata i regionalnih partnerstava širom evropskog kontinenta. Želimo da imamo kvalitetnije informacije i da budemo na mestima na kojima se kreiraju stavovi i donose odluke, i zato smo članovi u britanskim i francuskim institutima za spoljnu politiku, salcburškom Institutu evropskih regija, institucijama iz Brisela, regionalnim inicijativama… Naravno, kolegama iz opozicije ne treba zameriti. U pitanju je, s jedne strane, sama priroda ovog specifičnog posla, a s druge neznanje da su naše brojne aktivnosti, od Londona, Kopenhagena i Pariza, preko Ljubljane, Graca i Brisela, pa do Trsta i Salcburga, realizovane u koordinaciji i uz podršku kolega iz MSP-a, naših ambasada, konzulata… Sa Ministarstvom spoljnih poslova mi smo partneri a ne takmičari. Regionalna saradnja i razvojna politika Vojvodine se upravo temelje na izgradnji otvorenog, miroljubivog, stabilnog i prosperitetnog društva, na ekonomskom rastu, izgradnji institucija i korišćenju šansi evropskog puta, a to, koliko mi je poznato, jesu i principi i strateška državna opredeljenja. Gotovo je izvesno da Srbija u 2009. neće dobiti status kandidata. Znači li to da ni Vojvodina u godini koja sledi neće pojačati svoje prisustvo u Briselu? – Ako govorimo o formalnom otvaranju predstavništva u Briselu, pokrajinska administracija je zauzela stav da postoje dva koraka kako bi započeo ovaj veoma važan proces. Prvi je sticanje statusa kandidata za ulazak u EU naše zemlje, a drugi je stupanje na snagu pravnog okvira za realizaciju same inicijative, a to je novi pokrajinski statut koji to jasno i predviđa. Ipak, ukoliko iz bilo kog razloga dođe do odlaganja nekog od ovih koraka, život i ekonomska realnost će, na ovaj ili onaj način, pre ili kasnije naći put. Snažnije prisustvo u evropskim prestonicama nije cilj sam sebi, niti nečiji hir, već preka potreba ukoliko želimo da održimo i povećamo nivo investicija i zaposlenost, ukoliko želimo da pojačamo iskorišćenje evropskih fondova, ukoliko želimo da menjamo lošu sliku o zemlji i na najbolji način predstavimo svoju kulturu i otvorimo nove šanse za mlade, ali i sve druge građane u zemqi. Možete EU da volite ili mrzite, možete da krenete sa principom ’što udaljenija zemlja, to su nam veći prijatelji’, ali ne možete da zažmurite nad ekonomskim podacima, nad bezbednosnim realnostima, demografskim trendovima i razvojnim perspektivama. Mi smo to što jesmo, deo evropske civilizacije i evropskog ekonomskog i kulturnog prostora. U kojoj meri je zbog političkih tenzija, prisutnim na višim nivoima vlasti, ugrožena prekogranična, odnosno regionalna saradnja? – Ako govorimo o programima prekogranične saradnje koji se finansiraju iz pretpristupnih fondova, onda sa zadovoljstvom mogu reći da smo u proteklom periodu u okviru programa saradnje sa Mađarskom i Rumunijom u Vojvodini realizovali na desetine projekta, dok se naredne godine očekuje i početak programa sa BiH i Hrvatskom sa ukupnim godišnjim budžetom od oko 15 miliona evra. Poseban značaj prekogranične i regionalne saradnje je upravo u tome što ona može solidno da funcioniše čak i u uslovima „zastoja” na višim nivoima. Ona na izvestan način može da predstavlja i značajan spoljnopolitički okvir u “posebnim situacijama”. To što se po pojedinim pitanjima ne slažete na nacionalnom, ne znači da sebi i svom susedu treba da smanjujete ekonomske šanse na regionalnom i lokalnom nivou. Mi ne živimo na pustom ostrvu i na naš ekonomski prosperitet u velikoj meri utiče i opšte stanje u celom regionu. Gubimo previše vremena

– Vreme košta, svaka propuštena godina na evropskom putu smanjuje šanse naših građana i budućih naraštaja da bolje žive. Tržište od 500 miliona ljudi, privredni razvoj, nivo strukturnih fondova, stabilnija valuta, postepeno jačanje administracije i primena viših standarda predstavljaju jasan i racionalan okvir za dugoročan razvoj celog društva. I stoga me baš zanima kako neko misli da ćemo udaljavanjem od EU u narednim godinama, punim ekonomskih izazova, uspeti da očuvamo zaposlenost?