Model „Romolo“ za unapređenje vojvođanske inovativne politike i ekonomije
U Zajedničkom istraživačkom centru Evropske komisije, 10. marta 2016. godine, održan je sastanak na kojem su učestvovali Vladimir Šuha, generalni direktor Zajedničkog istraživačkog centra, predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, dr Ula Engelman, šef Odeljenja za međuinstitucionalne odnose i odnose sa zainteresovanim stranama i Miroslav Vesković, naučni koordinator Zajedničkog istraživačkog centra za makroregionalne strategije Evropske unije, a u saradnji sa Kancelarijom AP Vojvodine u Briselu.
Pokrajinski sekretar Bugarski je upoznao sagovornike sa inovativnim projektima koji se sprovode u pokrajini, poput projekta „Antares“ i rada Instituta Biosens, koji koristi informacione tehnologije za dalji razvoj poljoprivrede u pokrajini, te brojnim projektima koji su finansirani u okviru FP7 programa i programa Horizont 2020.
Bugarski je najavio i plan realizacije obuka sa Evropskom fondacijom za trening iz Torina, sa namerom podizanja kapaciteta znanja u Vojvodini na viši nivo, odnosno nivo koji traže vodeći poslodavci. Sekretar Bugarski je sagovornike upoznao sa svim modelima transnacionalne i prekogranične saradnje koji se koriste u Vojvodini, a koji su dali konkretne rezultate.
Vladimir Šuha je ponudio mogućnost korišćenja mehanizma „Romolo“, koji predstavlja model za procenu ekonomskih aspekata i regionalnog razvoja ekonomije, istraživanja, ljudskih resursa i inovacija, a za realizaciju modela u Vojvodini bi se mogla koristiti sredstva koja Zajednički istraživački centar koristi za kandidate u procesu evropskih integracija.
„Romolo“ jasno prikazuje na koji način će biti ostvarena ekonomska korist u okviru kratkoročnih ili dugoročnih investicija, prioritetne oblasti za razvoj uticaja na rast bruto domaćeg proizvoda.
Tokom susreta, Vojvodina je dobila mogućnost da koristi specifična znanja sa kojima Zajednički istraživački centar raspolaže, te mogućnost da aplikanti iz Vojvodine učestvuju na specijalizovanim radionicama, konferencijama i naprednim kursevima. Glavni cilj ovih radionica će biti da pomognu nadležnim organizacijama da naučnim i tehničkim metodama potpomognu sprovođenje politika EU, da se upoznaju sa metodama koje su trenutno na raspolaganju i razgovaraju o budućoj implementaciji istih.
Teme u okviru kojih je moguća edukacije se odnose na poljoprivredu i prehrambenu sigurnost, ekonomsku i monetarnu uniju, energetiku i transport, životnu sredinu i klimatske promene, zdravlje i zaštita potrošača, informaciono društvo, inovacije i rast, nuklearna bezbednost i sigurnost, bezbednost i sigurnost i standardi.
Tokom razgovora generalni direktor Šuha je posebno istakao rad na unapređenu Zajedničke poljoprivredne politike i mogućnosti da se novi, inovativni elementi u okviru ove strategije, koriste za ruralni razvoj evropskih regija.
„Vojvodina može da se posluži iskustvom Lombardije, na čijoj teritoriji se trenutno sprovodi pilot projekat u domenu konstantnog monitoringa farmi u Lombardiji. Ova inovativna rešenja su dovela do toga da se nova inovativna rešenja počne koristiti širom Evrope i Vojvodina ima šansu da unapredi svoj razvoj na bazi ovih iskustava. Ovaj projekat ima holističku strukturu, vizionarski je, regionalno orijentisan i za pet do deset godina će biti realnost u mnogim evropskim regijama“, rekao je Šuha.
Tokom razgovora se govorilo i o Strategiji EU za Dunavski region (EUSRD), od koje se tek očekuju konkretni rezultati, a koja predstavlja dugoročnu platformu za razvoj regije oko Dunava, a predstojeći Godišnji forum EUSDR će se prioritetno odnositi na vodu i vodne resurse.