Okrugli sto „Regionalno učešće u procesu donošenja odluka u Evropskoj uniji – Koja je uloga regiona?“ u Evropskom parlamentu
Istraživački servis Evropskog parlamenta organizovao je okrugli sto „Regionalno učešće u donošenju odluka u Evropskoj uniji – Koja je uloga regiona?“ 19.04.2016. godine u Evropskom parlamentu. Na panel diskusiji su govorili: Ramon Luiz Valkarcel Siso, član Evropskog parlamenta, Mercedes Breso, članica Evropskog parlamenta, Karl Hajnc Lamberc, prvi potpredsednik Komiteta regiona, prof. dr Tereza Freikes, profesor ustavnog prava, Autonomni univerzitet Barselone, Laura Tilindite, analitičar politika, Odeljenje za građanske politike, Istraživački centar Evropskog parlamenta. Moderator je bio Hesus Karmona Nunjez, šef Odeljenja za građanske politike, Istraživački centar Evropskog parlamenta.
Siso je započeo svoje izlaganje podvlačeći činjenicu da je nakon izbora za Evropski parlament 2014. godine, to isto telo po prvi put izabralo predsednika Evropske komisije, s tim da su ti izbori bili pod pritiskom krize koja je započela 2007. godine i koja je pokazala da EU mora da donosi i teške odluke, pogotovo kada se smenjuje jedna kriza za drugom (migracije, kriza u Ukrajini, ekonomska kriza, situacija u Grčkoj i Velikoj Britaniji). Siso je napomenuo da se EU do sada nikad nije borila sa toliko kriza istovremeno, a u isto vreme kod građana je prisutno odustvo interesa za stanje na evropskom nivou, uz opštu percepciju haosa, koja se može promeniti boljom informisanošću i transparentnošću rada. Podvukao je i da se određene odluke loše sprovode, misleći na distribuciju izbeglica i migranata u skladu sa definisanim kvotama, što će rezultirati time da će političke stranke koje spadaju u kategoriju populističkih i evroskeptičnih dobiti na popularnosti. Podvukao je da su gradovi i regije najviše pogođeni izbegličkom krizom, a da će se njihovim većim ukljućivanjem u proces donošenja odluka osnažiti i sama EU, koja će samo dobiti na legitimnosti. Napomenuo je da je od značaja sporazum o saradnji koji su potpisali Evropski parlament i Komitet regiona koji omogućava da se saslušaju oni koji implementiraju pravne tekovine EU na terenu. Siso je zaključio da u situaciji kada lokalni i regionalni nivo implementira najmanje 70% zakonodavstva EU na terenu, moraju postojati jasni mehanizmi učešća regija u procesu donošenja pravnih tekovina EU, ali i u njegovom tumačenju.
Breso je ponovila značaj prinicipa supsidijarnosti i fundamentalne uloge lokalnih i regionalnih vlasti, koje mogu da doprinesu postizanju punog legitimiteta i odgovornosti svih aktera u procesu donošenja odluka. Potrebno je da se regije aktivno uključe u kreiranje politika, a kao primer je navela kohezionu politiku. Više demokratije i dijaloga je u suštiti korist koju ima ukupna javnost. Istakla je da je uloga regiona definisana u strateškom dokumentu Evropa 2020, ali i javnim i privatnim investicijama, urbanom razvoju, teritorijalnoj saradnji, makroregionalnim strategijama. Ona je naglasila da je najvažnije da regioni budu uključeni u proces kreiranja, ali i reviziju politika EU, jer je to jedini način da se dođe do pune primene principa supsidijarnosti.
Lamber je počeo izlaganje tezom da je najvažnije pronaći novu vezu između građana i EU. Istakao je da je on promoter EU, ali da nešto korenito mora da se promeni u načinu rada. Mora postojati više entuzijazma među ključnim igračima, inače ni jedan instrument neće pomoći u rešavanju problema. Naglasio je da se moraju imati efikasni rezultati na svim nivoima, ali mora se povratiti poverenje u upravljačke strukture. Da bi se rešili konkretni problemi na terenu, mora biti koordinacije, pozicije i poruke i to na svim nivoima upravljanja. Zaključio je da komunikacija i saradnja regionalnih i nacionalnih parlamenata vodi ka boljoj implementaciji predloženih mehanizama.
Freikes je naglasila da saradnja između različitih nivoa vlasti postoji, ali da ona mora biti mnogo kompleksnija. Smatra da Ugovor iz Lisabona služi kao Ustav EU, ali i da treba da znamo na koji način se ženevska Konvencija o izbeglicama primenjuje u evropskim regijama. Ona je zaključila da su političke strukture u Evropi u paradoksalnoj situaciji, jer građani očekuju da političari nađu rešenja za velika pitanja koja opterećuju savremenu Evropu, a sa druge strane poverenje u političare pada ili ga uopšte nema.
Tilindite, autorka studije, je naglasila značaj lokalnih i regionalnih vlasti, posebno u svetlu njihove legitimnosti, blizine građanima i efektivnosti rada. Negativna strana većeg uključivanja regija u proces donošenja regulative bi moglo biti dodatno usporavanje procesa usvajanja novog zakonodavstva. Od 75 regiona sa zakonodavnom vlašću u 8 država članica, uočeni su sledeći izazovi u primeni principa supsidijarnosti: manjak stručnog kadra, kratki rokovi za dostavljanje zakonodavnih predloga, odustvo direktne komunikacije sa institucijama EU, manjak kapaciteta za stvaranje mreža i sve vidljiviji nestanak inicijalnog entuzijazma u primeni imenovanog principa. Zaključila je da nas supsidijarnost poziva da ozbiljno razmislimo o najkompetentnijem nivou upravljanja u konkrenoj situaciji: evropskom, nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou.
