Pomiriti Evropu država sa Evropom regija
Na poziv Republike Francuske i Komiteta regiona, delegacija Kancelarije za evropske poslove učestvuje na dvodnevnoj Konferenciji o teritorijalnoj koheziji i budućnosti Kohezione politike Evropske unije u Parizu. Rad konferencije podeljen je u četiri velike teme : Zajednička poljoprivredna politika i ruralni razvoj, Održivi razvoj i klimatske promene, Lisabonski proces i Integrisani teritojalni razvoj i upravljanje. Na skupu učestvuju najviši predstavnici evropskih institucija uključujući Evropsku Komisiju, Evropski Parlament, Komitet regiona i članovi vlada članica Evropske unije.
– Činjenica da naša zemlja još nije u Evropskoj uniji ne znači da treba odlagati implementaciju mera koje su usmerene na brži razvoj i jačanje naših institucija, a koje već danas mozemo da započnemo.Trenutni ekonomski izazovi na međunarodnim finansijskim tržištima imaju i imaće uticaj kako na nivo investicija, tako i na strukuturu i nivo raspoloživih fondova Evropske unije. Zato je naš prioritetni zadatak da što bolje razumemo evropske odluke koje ce uticati i na naš ukupni ekonomski razvoj i da se sa svojim strateškim odlukama na odgovarajući način pripremimo i pozicioniramo. I taj posao ne možemo da uradimo sami, već su nam potrebni regionalni i drugi evropski partneri. Razvojnim instrumentima koji su nam na raspolaganju (fondovi, agencije i druge institucije) AP Vojvodina je već danas bliža EU standardima. Ipak, od posebnog je značaja da se implementacije evropskih sektorskih politika ubrzaju kako u Vojvodini, tako i u celoj zemlji, jer ako budemo čekali, trošak kasnije adaptacije će biti neuporedivo veći. Osnova Lisabonske strategije je da se Evropska unija učini najkonkurentnijom i nadinamičnijom ekonomijom baziranom na znanju, kao i da se strateški prioritet da bržem ekonomskom razvoju i novom zapošljavanju. Posebno je istaknuta ključna uloga lokalnog i regionalnog nivoa, i jačanju uloge regiona u kreiranju ukupne EU razvojne strategije. Mi moramo da pomirimo Evropu država sa Evropom regija i građana. I bez jačeg teritorijalnog povezivanja, evropski potencijali neće u potpunosti biti iskorišteni. Zato je od posebnog značaja i da buduće regije u našoj zemlji što pre krenu sa sopstevnim razvojnim inicijativama. Na konferenciji je poseban značaj dat i novim merama iz oblasti ruralne politike. Prošle godine kreiran je Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj, koji radi odvojeno od Evropskog regionalnog razvojnog fonda (ERDF) i Evropskog socijalnog fonda. Pomenuo bih da je samo u okviru ERDF u ovom periodu za razvoj ruralnih sredina alocirano 70 milijardi evra. Zato je strateški prioritet zemlje da na konkretan način da šansu i punu podršku ekonomskom razvoju ruralnih i zapostavljenih krajeva. U većini tih oblasti, poljoprivreda je, naravno, okosnica ali ne može biti i jedini ekonomski i razvojni motor. Pored ruralne politike, pomenuo bih i energetiku. Ukoliko budemo imali obučene ljude koji dobro razumeju evropske sektorske politike, onda nam se otvaraju i velike šanse u oblasti korišćenja novih i obnovljivih izvora energije. Naša energetska bezbednost zavisi i od novih tehnologija kojima bi se iskoristili prirodni potencijali, ali i nusproizvodi drugih grana, kao sto su poljoprivreda i šumarstvom, na primer. Korišćenjem novih fondova EU važno je da unapredimo i ekonomsko korišćenje naših prirodnih, kulturnih i drugih resursa. Na konferenciji je, takođe, istaknut značaj novih instumenata teritorijalne saradnje kao što je EGTC (European Cooperation for Territorial Cooperation) i kreiranju novih regiona i jačanju prekogranične saradnje, rekao je Predrag Novikov, direktor Kancelarije za evropske poslove.
