Sastanak Komesarke Kretu i regionalnih kancelarija
Evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Kretu sastala se sa predstavnicima regionalnih kancelarija u Briselu 17. maja 2016. Teme treće sastanka bile su bile migracije, Urbana agenda i pojednostavljenje za korisnike EU fondova i buduće Kohezione politike nakon 2020. Komesarka je posebno bila zaiteresovana da čuje o iskustvima regiona iz prakse, izazovima sa kojima se sreću kao i rešenjima problema.
Komesarka je istakla da je prioritet implementacija dugoročnih mera koje treba da pomognu integraciju migranata i izbeglica u urbanim oblastima. Deset tematskih ciljeva je definisano 2015. godine, a eksplicitni prioritet integracije migranata bi mogla biti stavka u Evropskom regionalni razvojni fond (ERDF) i Socijalnom fondu u narednom periodu. Komesarka je naglasila da je Koheziona politika fleksibilna u odnosu na izazove sa kojima se Evropska unija suočava. Najavila je novinu u Kohezionoj politici, a to je da će gradovi u budućnosti moći da koriste sredstva i da imaju svoje programe. Takođe je najavila je da će krajem maja biti potpisani novi Amsterdamski Pakt i Urbana Agenda u Holandiji, koji će stvoriti okvir za gradove da implementiraju evropske politike i zakonodavstvo, bolje koriste sredstva EU i razmenjuju iskustva. Ona je potvdila da će dodatna sredstva biti investirana u urbanim oblastima. Finansijska sredstva za podršku gradovima su vredna oko 100 milijardi evra iz ERRFi biće investirana u periodu od 2014. do 2020. godine. Komesarka je kao glavni cilj svog mandata definisala pojednostavljivanje Kohezione politike, koja je složena i komplikovana, sa više od sto smernica na evropskom nivou, uključujući i komplikovane procedure na nacionalnom nivou. Komesarka je formirala dvanaestočlanu visoku grupu koja treba da dostavi konkretne rezultate, posebno korišćenjem dobre prakse na osnovu Junkerovog investicionog plana, koji se opisuje kao konkretan i jednostavan. Na ovoj temi, Evropska komisija treba da radi sa REGI Komitetom Evropskog parlamenta, Komitetom regiona i EUROCITIES.
Primere dobre prakse su predstavili regioni Štokholm i Berlin, sa projektima koji su realizovani u sferi integracije migranata i izbeglica u društvo i na tržište rada. Zaključci su da je brza integracija na tržištu rada najvažnija za uspeh politike integracije, kao i sprovođenje komunikacionih metoda koji su poznati novopridošlima. Očekivanja mnogih se odnose na pojednostavljivanje buduće Kohezione politike, koja će biti prioritet tokom ove i naredne godine. Komesarka je naglasila da je migracija evropski problem i da je Evropska komisija spremna da pomogne, kao i da su politički prioriteti u EU promenjeni. Fondovi Evropske unije mogu da pomognu u kriznim situacijama, kao što je bio slučaj sa Italijom i Grčkom, kao i stvaranje Fonda za migracije i integracije. Cilj je da se sprovedu dugoročne mere koje će omogućiti integraciju migranata, posebno u urbanim sredinama. Politike treba da se odnose na rešavanje siromaštva u urbanim sredinama, pošto će veliki broj migranata ostati u Evropi, uzimajući u obzir situaciju u njihovim zemljama porekla. Komisija će raditi na promeni operativnih programa, posebno u Italiji i Grčkoj, tako da mogu da se implementiraju mere koje se odnose na migrante i izbeglice. Sve države članice treba da definišu šta je ono što žele da promene. Komesarka je rekla da je potrebna sinergija između urbane i ruralne politike.
Madlen Charyszak predstavnik regiona Štokholm u Briselu, predstavila je projekat koji se odnosi na integraciju migranata u Štokholmu. Oko 35 000 maloletnika bez pratnje je došlo u Švedsku prošle godine, a mnogi su se nastanili u regionu Štokholma, što je stvorilo manjak jedinica za stambeno zbrinjavanje. Brzo integrisanje na tržištu rada je od najvažnijeg značaja za uspeh politike integracije. Ovo je urađeno tako što je sproveden projekat „YFI“, putem kojeg su ponuđeni kursevi jezika i profesionalno usmerenje u okviru profesija koje se traže na tržištu rada.
Komesarka je istakla uspeh švedskog sistema, koji može zaustaviti radikalizaciju, stvaranje građana drugog reda, izbeći stvaranje geta i segregacije, međutim, komentari predstavnika ruralnih oblasti iz Švedske su se odnosili na činjenice da migranti često napuštaju ruralne sredine i odlaze u urbane, kao i da je potrebno osam godina da bi se integrisali na tržište rada.
Iskustva iz Francuske je predstavio Nikolas Lete šef Delegacije Overnj-Ron-Alpi. Istakao je proces koji je vezan za promene u strukturi francuskih regija, kojih ima manje, i stvaranje sistema u kojem korisnici treba da se fokusiraju na konkretne projekte, a ne na procedure, primenjujući princip proporcionalnosti. Jasna razlika treba da se napravi između grešaka i prevara, uz više poverenja na nacionalnom nivou i delegiranja upravljanja od strane Evropske komisije ka državama članicama. Komesarka je dodala da je procenat greške tokom 2014. godine iznosio 6,1%, a prevara 0,55%, uz to da želi da vidi bolje zakonodavstvo i upravljanje nakon 2020. Zaključila je time da je srećna što vidi uspehe Regionalne politike u Poljskoj, sa oko 100 milijardi evra koji su već investirani, a koji su potpuno promenili ovu zemlju.
Više informacija: http://ec.europa.eu/regional_policy/en/newsroom/news/2016/05/17-05-2016-meeting-with-commissioner-cretu-and-regional-offices
