Prekogranična saradnja, korak ka Evropskoj uniji
Kancelarija za evropske poslove Izvršnog veća Vojvodine predstavila je danas na Sajmu investicija “Investexpo” potencijale koje mogu da koriste lokalne samouprave. Kako je istakao savetnik za evropske integracije Kancelarije za evropske poslove Igor Bajić, aktivnosti Kancelarije, sa ciljem da naša zemlja što pre uđe u Evropsku uniju, zasnovane su na principu “tri stuba – prvi promocija evropskih ideja, drugi aktivnosti u vezi sa korišćenjem evropskih pretpristupnih i razvojnih fondova i treći regionalna saradnja sa regionima, gradovima i opštinama zemlja članica Evropske unije”.
Bajić je naglasio da je treći stub”, odnosno regionalna saradnja, veoma značajna jer se na taj način diretkno stupa u kontakt sa institucijama Evropske unije i njenim strukturnim i kohezionim fondovima. Imajući u vidu da su u našem okruženju sve zemlje ili članice Evropske unije ili kandidati za članstvo, prekogranična saradnja ima veliki značaj. Kako je naglašeno na današnjem seminaru, svi oni koji budu radili projekte prekogranične saradnje imaće “otvorena vrata” i neizmerljiva iskustva koja će predstavljati komparativnu prednost kada postanemo zemlja kandidat, a potom i članica Evropske unije. Svi koji uspeju da dobiju sredstva iz evropskih fondova moraće da vode računa da ta sredstva i budu utrošena na pravilan način, odnosno da dobiju pozitivnu ocenu kako bi i kasnije mogli da apliciraju sa novim projektima. Prednost prilikom prekogranične saradnje, kada je reč o Srbiji, je to što i zemlje u okruženju imaju slične probleme kao i mi, a koji se, pre svega, ogledaju u velikoj nezaposlenosti, zastareloj tehnologiji, neefikasnosti u poslovanju i ekologiji. Benefiti prekogranične saradnje iskazuju se, pre svega, u ekonomskom razvoju i podršci razvoju poslovanja, zatim kroz uvođenje savremenih metoda, opreme i informacionih tehnologija u poslovanju i razvoj regionalnih proizvoda. Takav vid saradnje može da obezbedi i pozitivne rezultate u zaštiti životne sredine i smanjenju zagađenja, rešavanju problema gradskih i regionalnih deponija, ali i da se uspostavi odnos “ljudi prema ljudima”, definišu pravne pomoći diskriminisanim grupama, poboljšaju međuetnički odnosi i zaštite kulturna nasleđa. Većem učešću u prekograničnoj saradnji, kako je rečeno na semeniru, problem predstavljaju mali apsorcioni kapaciteti u institucijama državne uprave i lokalne samouprave, nedostatak kvalitetnih projekata, neinformisanost o postojanju i načinu funkcionisanja fondova Evropske unije.
