Osnovni zaključci plenarnog zasedanja Komiteta regiona: dalji rad na pojednostavljivanju kohezione politike, nova i konzistentnija regionalna statistika i novi indikatori razvoja – posle BDP

Nakon 16. plenarne sednice Evropskog komiteta regiona, održane 10. i 11. februara 2016. godine, glavne poruka poslate od strane predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska i predsednika Komiteta regiona  Marku Markule, odnose se na slobodno kretanje kao temelj evropskih sloboda i na jaćanje spoljnih granica Evropske unije. Na poslednjoj plenarnoj sednici doneti su važni zaključci, između ostalog, da treba nastaviti rad na pojednostavljenju kohezione politike, dostupnim i ažuririm verzijama regionalnih podataka, novim konzistentim regionalnim statistikama, uvođenju sveobuhvatnog regionalnog Indikatora napretka, predstavljanju razvojnih indikatora – posle BDP,  tretiranju dugoročno nezaposlenih, pitanjima u vezi sa ruralnom ekonomijom, saradnji u oblasti rada sa mladima. Tokom sednice mišljenja su razmenjena sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i komesarima Korinom Kretu i Tiborom Navračičom.

Predsednik Tusk: „Šengen se mora odbraniti i moraju se ojačati spoljne granice Unije”

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji sebe opisuje kao „dugogodišnjeg zagovornika regionalizacije, kao protivteže nacionalizmu i separatizmu”, je rekao da „će naredne šest nedelje biti od ključnog značaja za budućnost Evropske unije. Uloga naših gradova, lokalne zajednice i regija biće od ključnog značaja u suočavanju sa izazovima sa kojima se suočava EU. To su mesta gde se stvari rešavaju i ovo se mora odraziti na način na koji strukturiramo političku komunikaciju i kako upravljamo krizama“.

Predsednik Komiteta regiona, Marku Markula, je naglasio  da „moramo ima političko rukovodstvo koje će dostaviti opipljive rezultate na terenu. Treba nam proaktivna Evropa da odgovori na prioritete naših zajednica i građana – zatvaranje granica i podizanje zidova nije rešenje”.

Članovi Komiteta regiona doneli su među-partijsku rezoluciju kojom pozivaju nacionalne lidere EU da zaštite slobodu kretanja u 26 evropskih zemalja koje čine slobodnu zonu putovanja unutar Šengena. U rezoluciji se navodi da ponovno uvođenje nacionalnih graničnih kontrola neće rešiti osnovni problem masovnih kretanja izbeglica i ekonomskih migranata u Evropu, i umesto toga će doprineti dodatnim troškovima sa kojima se suočavaju krkhe ekonomije.

Komitet regiona podržava prioritete holandskog predsedavanja EU

Ronald Plasterk, holandski ministar unutrašnjih poslova i odnosa unutar Kraljevine, predstavio je na plenarnom zasedanju Komiteta nove prioritete i oblasti saradnje Predsedništva, koje uključuju novi urbani plan, bolju regulaciju i jačanje investicija. Komitet regiona je istakao napore koje čini u vezi sa Urbanom agendom EU.

Lokalni lideri razgovarali o kohezionoj politici sa komesarkom Kretu

Komesarka za regionalnu politiku Korina Kretu i lokalni i regionalni  lideri razmenili su mišljenja o tome kako da se pospeše i ubrzaju Evropski strukturni i investicioni fondovi (ESIF).

„Regionalna politika EU je investiciono sredstvo, ne subvencija, i možemo je učiniti efikasnijom samo zajedničkim radom, smanjivanjem birokratije i jednostavnijim pravilima. Nedostatak koordinacije između evropskih institucija, nacionalnih vlada, regiona i gradova i složena pravila još uvek razvodnjavanju njen uticaj. Ovo se mora promeniti ako se očekuje da koheziona politika dovede do rasta i inovacija po principu odozdo prema gore “, rekao je predsednik Komiteta reigona Marku Markula.

Govoreći tokom plenarne debate, komesarka Kretu je izjavila da „je dijalog sa regionalnim i lokalnim liderima od najvećeg značaja danas kada Evropa prolazi kroz jednu od najtežih kriza u svojoj istoriji. Koheziona politika može biti deo odgovora jer je jedina politika EU čije se funkcionisanje zasniva na stvarnom partnerstvu sa državama članicama i regionalnim i lokalnim vlastima. Ova godina će biti posvećena sprovođenju politika i prevođenje ambicioznih ciljeva u visoko-kvalitetne projekte. Rad Komiteta regiona biće od ključnog značaja za angažovanje regionalnih i lokalnih aktera u debati o budućnosti naše politike“.

Tokom plenarne sesije, Komitet regiona usvojio  je svoj stav o merenju regionalnog blagostanja i pozvao da se donesu novi indikatori, zajedno sa BDP, za alociranje strukturnih fondova.

Više indikatora, pored BDP, je potrebno kako bi se bolje identifikovali prioriteti

Mišljenje odobreno od strane Komiteta regiona potvrđuje da sredstva EU treba da budu raspoređena korišćenjem ekoloških, socijalnih i drugih pokazatelja zajedno sa BDP. Regioni i gradovi traže od EU da bolje odredi prioritete, kako bi se sredstva bolje usmerila tamo gde je to najpotrebnije, u skladu sa jasno definisanim prioritetima.

Izvestilac Katjuša Marini, predsedavajuća PES grupe u Komitetu regiona i predsednica regije Umbria, Italija,  navela je da „ako želimo da naredni budžeti EU budu efikasniji i orijentisani ka rezultatima, moramo imati bolje kriterijume za procenu potrebe teritorija i merenje strateškog napretka“.

Kvalitet životne sredine, socijalna inkluzija, zapošljavanje i obrazovanje treba da upotpune BDP kao glavni indikatori koji se koriste za definisanje prioriteta za narednu generaciju investicionih planova koje finansira koheziona politika EU.

Regioni i gradovi traže da budu uključeni u definisanje takvih pokazatelja, kao i u postavljanju ciljeva politika EU, kako bi politike bile izmerene i sprovedene na način koji odražava stvarne potrebe građana i privrede EU.

Radi adekvatnog uključivanja regiolanih i lokalnih vlasti, Komitet je zatražio od Evropske komisije da izradi smernice o „BDP i dalje“.

Pored toga, lokalni, lideri su pozvali EU da se postara da regionalni podaci budu dostupni i redovno ažurirani. Kako bi se popunile trenutne rupe u informacijama i da bi se izradila nova i konzistentnija regionalna statistika, Komitet je predložio uvođenje sveobuhvatnog Regionalnog indikatora o napretku.

Lokalne vlasti traže pristup relevatnim podacima u oblasti ribarstva  

Jedna od tema na plenarnoj sednici Komiteta regiona je bila stvaranje EU okvira za prikupljanje, upravljanje i korišćenje podataka u sektoru ribarstva, kao važan deo uspostavljanja zajedničke ribarske politike na regionalnom nivou. U cilju razvijanja dugoročnih politika i osiguranja efikasnog upravljanja ribarstvom, lokalne i regionalne vlasti moraju da se oslanjaju na podatke i naučne savete. Holistički pristup ribarstvu neće poremetiti ravnotežu morskog ekosistema i sprečiće sve nepovratne posledice. Značaj društveno-ekonomskih podataka u oblasti ribarstva i akvakulture, koji u srednjem roku mogu da pomognu harmonizaciju i poboljšanje socijalnog zakonodavstva u ovim sektorima i pruže nove mogućnosti za radna mesta i rast u priobalnim područjima.

Sve veći urbano-ruralno jaz treba da bude tretiran modernizacijom ruralnih područja, poručeno je iz Komitet regiona

Pad ukupnog broja seoskog stanovništva predstavlja ozbiljan problem u Evropi. Lokalne vlasti ističu u mišljenju da finansiranje treba kanalisati ka ruralnim područjima kako bi se razvili programi koji podstiču rast i stvaranje radnih mesta. Komitet regiona ističe potrebu za modernizacijom ruralnih područja i da se uhvati u koštac sa rastućim razvojnim jazom između urbanog i ruralnog područja.

Potreba za više izvrsnosti u obrazovanju

Tibor Navračič, komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport i predsednik Komiteta regiona Marku Markula su naglasli potrebu da se potrošnja na politike koje se odnose na mlade shvati kao investicija u budućnost. Sredstva za zapošljavanje mladih, preduzetništvo i politike integracija bile su neke od tema o kojima se diskutovalo. Komitet regiona je odobrio mišljenje koje poziva na obnavljanje politike obrazovanja koje osnažuje socijalnu inkluziju, inovativnost i izvrsnost u evropskim regionima.

Povećanje sredstava i saradnju za zapošljavanje mladih, preduzetništvo i politiku integracija ne treba posmatrati kao rashod, već kao investiciju u budućnost, istakao je predsednik Komiteta regiona Marku Markula. U debati sa Tiborom Navračičom, komesarom za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport, evropski lokalni i regionalni lideri su pozvali na obnavljanje politike obrazovanja koja promoviše inovacije i izvrsnost u svim regionima Evrope. Agenda novih veština za Evropu se očekuju u maju 2016. godine i  fokusiraće se na obnavljanje napora na modernizaciji evropskih obrazovnih sistema, kako bi se postigla izvrsnost i podstakle inovacije u obrazovanju i obuci.

Komesar Navračič je rekao da „Evropa boluje od nedovoljnog ulaganja u obrazovanje. Moramo da preokrenemo ovaj trend da bi naša privreda bila konkurentnija i da bi svakome pružili pravu šansu u životu. U regionima i gradovima moraćemo da se pozabavimo sa pitanjem isključenosti i radikalizacije. I ja želim da regionalni lideri, gradonačelnici, šefovi lokalnih NVO, škola i sportskih klubova znaju da EU brine i da ih može da ih podrže na mnogo načina“.

Tokom plenarne sednice Komiteta regiona usvojeno je mišljenje o sprovođenju obnovljenog okvira za evropsku saradnju u oblasti rada sa mladima. Poziva se na dostupnost informacija o rezultatima politike prema mladima, „uključujući podatke na podnacionalnom nivou, kako bi se bolje odredile praznine u kojima  EU može pomoći preko svojih strukturnih fondova, naročito u slabo naseljenim ruralnim područjima”, istakao je izvestilac Komiteta regiona Čaba Borbolj. Predsedniku Saveta Hargita je žao što su budžetski rezovi u nekoliko država članica uticali na nivo društveno-obrazovnih usluga u kritičnom trenutku. „Sa trenutnim migracionim tokovima u Evropi, ova pitanja su još važnija. Lokalnim i regionalnim vlastima treba da bude obezbeđena odgovarajuća, direktno dostupna finansijska sredstva kako bi se omogućila integracija mladih migranata”,  naglašava Borbolj.

U oblasti obrazovanja, u mišljenju se predlažu „minimalne kvalifikacije i garancija veština” za sve mlade ljude u Evropi, kao i osnovni paket, uključujući pristup internetu velike brzine, učenje jezika, karijerno vođenje i mentorstvo, pronalaženje mogućnosti za finansiranje studija i promovisanje prava na prvi posao. Takođe se naglašava značaj usklađivanja veština sa potrebama poslodavaca i promovisanje inicijativa za profesionalnu obuku, prilagođenu regionalnim specifičnostima i posebnim veštinama.

Dugoročna nezaposlenost, borba sa kojom se moraju suočiti  EU i regionalne vlasti

Lokalni i regionalni lideri su naglasili potrebu da se preduzmu koraci na evropskom nivou kako bi se ponovo integrisali nezaposleni na tržište rada. Mišljenje Komiteta regiona podržava politike koje se odnose na jačanje potražnje za radnom snagom i predlaže da evropska sredstva budu iskorišćena za podršku službama za zapošljavanje u zemljama koje su najjače pogođene recesijom.

Turizam za starije, rastuća realnost i ekonomski potencijal za evropske regione

Evropski Komitet regiona istakao je u mišljenju važnu ekonomsku ulogu koju turizam namenjen penzionerima može igrati u promociji i razvoju turizma van sezone, navodeći rast ovog segmenta stanovništva u poslednjih nekoliko decenija. Komitet regijona smatra da regioni imaju ključnu ulogu u kapitaliziranju potencijala koji je ova demografska realnost  stvorila za turističku industriju.