Prošao evropski projekat o kanalskoj mreži u Vojvodini
Upravo danas smo od naših kolega iz Holandije primili dobru vest da je Monitoring Komitet iz Brisela odobrio projekat u kojem učestvuju Kancelarija za evropske poslove i JVP «Vode Vojvodine» iz oblasti upravljanja i modernizacije kanalske mreže u Evropi. Vrednost ovog projekta, u prvoj fazi je 3 miliona evra, i oko njega su okupljeni predstavnici čak 11 zemalja članica EU: Španije, Italije, Holandije, Mađarske, Francuske, Velike Britanije, Irske, Finske, Letonije, Poljske, Švedske, kao i Norveške i AP Vojvodine, kao predstavnika Srbije. Vojvodina je uspela da Srbija, kao jedina zemlja koja je na putu ka EU, uđe u ovaj veliki projekat. Kanalska mreža ukupne dužine preko 500 kilometara u našoj pokrajini predstavlja izuzetan resurs za poljoprivredu, privredu, turizam, sport, kulturne sadržaje i slično. Takođe, klimatske promene na našem kontinentu uzrokuju naizmenične poplave i suše, i kanalska mreža i u ovom kontekstu može biti faktor koji ove nagle promene ublažava: u periodu suša kanalima ćemo navodnjavati svoja dobra, a u periodu dolaska nabujalih voda, tu vodu ćemo preusmeravati i tako smanjivati pritisak na odbrambene resurse. Tokom leta ove godine uspeli smo da organizujemo Svetsku konferenciju o upravljanju vodama i privukli smo partnere iz brojnih zemalja, i verujemo da će realizacija ovog projekta, koja treba da počne tokom naredne godine, otvoriti nova vrata za modernizaciju naše kanalske mreže i biti osnova za korišćenje znatno većih strukturnih fondova EU, a koji nas očekuju nakon ulaska u Evropsku uniju. Neke zemlje i neke regije su na najbolji način iskoristile evropska sredstva u pretpristupnom periodu, dok druge nisu. Upravo ovakvim i sličnim projektima i Pokrajina Vojvodina i Republika Srbija žele već danas da ubrzano razvijaju svoje administrativne i razvojne kapacitete kako nijedan evro ne bi ostao neiskorišten, rekao je Predrag Novikov, direktor KEP.
Osnovni cilj projekta «Waterways Forward» je promocija integrisanog održivog razvoja regionalnih plovnih puteva, a zadatak je jačanje administrativnih kapaciteta kako bi se iskoristile šanse, razmenila evropska iskustva i ojačao ekonomski razvoj regija kroz koje prolazi kanalska mreža. Poseban naglasak biće dat povezivanju ekonomskih aktera, uz poštovanje životne sredine. Takođe, projekat je usmeren i na promociju turizma kroz efikasnije upravljanje kanalskim mrežama. Po podacima Evropske unije, preko milion čamaca trenutno krstari plovnim putevima širom kontinenta, i taj se broj svake godine uvećava za oko 3 procenta. Poseban akcenat je dat jačanju modernizaciji kanalske mreže koja prolazi kroz zaštićena dobra i nacionalne parkove uz rad na smanjivanju zagađenja i otpada, kao i održavanje resursa pijaće vode.. Ovaj projekat se direktno naslanja na Water Framework Directive – direktivu Evopske unije koja upravo reguliše ključna strateška opredeljenja, i projekat kao bitnu komponentu ističe neophodnu saradnju regija na slivovima velikih reka na evropskom kontinentu, jer ovo pitanje ne može rešiti nijedna regija ni zemlja sama za sebe.
