EU programi

EVROPA ZA GRAĐANE I GRAĐANKE

  • Progrаm Evropske unije u oblasti razumevanja Evropske unije, njene istorije i diverziteta i aktivnog građanstva
  • Budžet: 185.468.000 evra
  • Trajanje progrаmа: 1. jаnuаr 2014 – 31. decembar 2020.
Dodatne informacije:

Jovana Kontić
El. pošta: kontic@vojvodinahouse.eu

Čarna Zeljković
El. pošta: zeljkovic@vojvodinahouse.eu

Opšti ciljevi:

  • Doprinos boljem razumevanju Evropske unije, njene istorije i različitosti;
  • Promocija evropskog građanstva i unapređivanje građanskog i demokratskog učešća na nivou Evropske unije.

Specifični cilјevi:

  • Podizanje svesti u pogledu sećanja, zajedničke istorije i vrednosti, te cilja Unije kojim se da promoviše mir, njene vrednosti i dobrobit njenih naroda podsticanjem rasprava, razmišljanja i razvoja mreža;
  • Podsticanje demokratskog i građanskog učešća na nivou Unije, razvojem građanskog razumevanja postupka donošenja politika Unije i promovisanje mogućnosti za društveni i međukulturalni angažman i volontiranje na nivou Unije.

Godišnji prioriteti programa Evropa za građane i građanke

U skladu sa opštim ciljevima Programa, Evropska komisija utvrđuje godišnje prioritete nakon savetovanja sa Odborom za program. Podnositelji projekata podstiču se da razvijaju projekte u skladu sa ciljevima Programa, usmerene na godišnje prioritete.

PRIORITETI ZA PERIOD 2016-2020.

Poglavlje 1 – Evropsko sećanje
 
1.1 Komemoracija velikih istorijskih prekretnica u novijoj istoriji Evrope

Godina

Prihvatljive komemoracije

2016.

1936. Početak Španskog građanskog rata

1956. Politička i društvena mobilizacija u centralnoj Evropi

1991. Početak Jugoslovenskih ratova

1951. Usvajanje Konvencije Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica u odnosu na izbegličku situaciju u Evropi posle II svetskog rata

2017.

1917. Društvene i političke revolucije, pad carstava i njihov uticaj na političku i istorijsku sliku Evrope

1957. Ugovor iz Rima i početak Evropske ekonomske zajednice

2018.

1918. Kraj I svetskog rata – uspon nacionalnih država i neuspeh uspostavljanja saradnje i mirnog suživota u Evropi

1938/1939. Početak II svetskog rata

1948. Početak Hladnog rata

1948. Haški kongres i integracija Evrope

1968. Protest i pokreti za građanska prava, invazija na Čehoslovačku, studentski protesti i antisemitska kampanja u Poljskoj

2019.

1979. Izbori za Evropski parlament – takođe 40 godina od prvih direktnih izbora za Evropski parlament 1979. godine

1989. Demokratske revolucije u centralnoj i istočnoj Evropi i pad Berlinskog zida

2004. 15 godina od proširenja Evropske unije u centralnoj i istočnoj Evropi

2020.

1950. Deklaracija Roberta Šumana

1990. Ujedinjenje Nemačke

2000. Proglašenje Povelje Evropske unije o osnovnim pravima

 
1.2 Civilno društvo i građansko učešće pod totalitarnim režimima
1.3 Ostracizam i gubitak državljanstva pod totalitarnim režimima : izvlačenje lekcija za danas
1.4 Demokratska tranzicija i pristupanje Evropskoj uniji
 
Poglavlje 2 – Demokratski angažman i građansko učešće
 
2.1 Razumevanje i raspravljanje o evroskepticizmu
2.2 Solidarnost u kriznim vremenima
2.3 Borba protiv stigmatizacije "imigranata" i stvaranje novih priča radi podsticanja interkulturalnog dijaloga i uzajamnog razumevanja
2.4 Rasprava o budućnosti Evrope

 

Program se sprovodi u dva poglavlja:

Poglavlјe 1: EVROPSKO SEĆANJE

Ovim poglavlјem podržavaju se aktivnosti koji podstiču razmišljanje o evropskoj kulturnoj raznolikosti i zajedničkim vrednostima. Poglavlje ima za cilj da finansira projekte koji razmišljaju o uzrocima totalitarnih režima u modernoj istoriji Evrope (posebno, ali ne isključivo, nacizam koji je doveo do holokausta, fašizam, staljinizam i totalitarni komunistički režimi), kao i da oda počast žrtvama njihovih zločina. Ovo poglavlje obuhvata i ostale klјučne trenutke i referentne tačke u novijoj evropskoj istoriji. Prednost će se dati projektima koji podstiču toleranciju, međusobno razumevanje, međukulturalni dijalog i pomirenje.

Poglavlјe 2: DEMOKRATSKI ANGAŽMAN I GRAĐANSKO UČEŠĆE

Ovo poglavlje obuhvata tri specifična cilja:

Bratimljenje gradova – podrška projektima koji okupljaju građane iz bratimljenih gradova. Mobilisanjem građana na lokalnom nivou i na nivou EU radi razmatranja konkretnih pitanja evropskog političkog programa, ova mera će nastojati da promoviše građansko učešće u procesu donošenja politika EU i razvoju mogućnosti za društveni angažman i volontiranje na nivou EU.

Mreže gradova – obezbeđivanje sredstava opštinama i udruženjima koji zajedno rade na zajedničkoj temi u dugoročnoj perspektivi, i koji nastoje da razviju mreže gradova kako bi njihova saradnja bila što održivija.

Projekti civilnog društva - podrška projektima koji okupljaju građane putem aktvinosti koji su direktno povezani sa politikama EU u cilju dobijanja prilike da direktno učestvuju u oblikovanju politike EU. Finansirane aktivnosti mogu da obuhvataju: promovisanje društvenog angažmana i solidarnosti, prikupljanje mišljenja, volontiranje.

OPERATIVNA BESPOVRATNA SREDSTVA podstiču stalne, uobičajene i redovne aktivnosti organizacija, uz dosezanje Evrope, doprinoseći ciljevima programa, podizanju svesti u pogledu evropskog sećanja ili podsticanju demokratkog i građanskog učešća.

  • Zemlje članice Evropske unije
  • Kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU: Albanija, Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija
  • Srbija punopravno učestvuje u svim delovima programa.
  • Udruženjа;
  • Mreže udruženjа;
  • Obrаzovne i istrаživаčke institucije;
  • Lokаlna i regionаlna administracija;
  • Evropske mreže i krovne orgаnizаcije;
  • Orgаnizаcije koje se bаve istrаživаnjimа evropskih jаvnih politikа (think-tanks);
  • Orgаnizаcije civilnog društvа;
  • Omladinske organizacije;
  • Nevlаdine orgаnizаcije;
  • Sindikаti itd.
Vlada Republike Srbije
KANCELARIJA ZA SARADNJU SA CIVILNIM DRUŠTVOM
Palata Srbije, Bulevar Mihajla Pupina 2, Istočni ulaz
11000 Beograd, Srbija
Internet stranica: www.civilnodrustvo.gov.rs
 
Marina Tadić
Tel: +381 11 3130 968
El. pošta: marina.tadic@civilnodrustvo.gov.rs